Home -- Serbian -- The Law of Christ -- 21 (Conduct 3)
Previous Chapter -- Next Chapter
TEMA 4: HRISTOV ZAKON
1000 Hristovih zapovesti u Novom zavetu
G - Dela i namere u Novom zavetu ili: šta treba da čine Isusovi učenici - Obaveze prema drugima
3 - Brak, preljuba i razvod u Novom zavetu
Po Mateju 5,27-32 -- 27 Čuli ste kako je kazano starima: "
Ne čini preljubu."
28 A ja vam kažem
da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome. (vidi 2. Mojs. 20,14; 2. Samuilova 11,2; Job 31,1; 2. Petrova 2,14) 29 A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.
30 Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude bačeno u pakao.
(vidi i po Mateju 18,8-9; Marku 9,43-48; Kološanima 3,5) 31 Tako je kazano: "
Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu."
32 A ja vam kažem
da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini. (Po Luki 16,18; 1. Korinćanima 7,10.11)
Po Mateju 8,14-15 -- 14 Došavši Isus u
dom Petrov, vide
taštu njegovu gde leži i groznica je trese.
15 I dotače se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i služaše mu.
Po Mateju 19,3-10 -- 3 I pristupiše mu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: - Je li dopušteno čoveku otpustiti ženu svoju za svaku krivicu?
4 A on odgovarajući reče im: - Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio,
muško i žensko? 5 I rekao: "
Zbog toga će ostaviti čovek oca svoga i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo, 6 tako da nisu više dvoje, nego jedno telo; a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.”
(vidi 1. Mojs. 2,24; 1. Korinćanima 7,10.11) 7 Rekoše mu: - Što onda Mojsije zapovedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti?
8 Reče im: - Vama je Mojsije dopustio po okorelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz početka nije bilo tako.
9 A ja vam kažem:
Ko otpusti ženu svoju, osim za preljubu, i oženi se drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom, čini preljubu.
10 Rekoše mu učinici njegovi: - Ako je tako čoveku sa ženom, nije dobro ženiti se.
(uporedi sa Marko 10,2-12)
Po Mateju 15,15-20 -- 15 A Petar odgovarajući reč mu: - Rastumači nam priču ovu.
16 A Isus reče: -Eda li ste i vi još nerazumni?
17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje?
18 A što izlazi iz usta izlazi iz srca , i ono pogani čoveka.
19 Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva,
preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule.
20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.
Po Jovanu 8,2-11 -- 2 I ujutru opet dođe u hram, i sav narod dolazaše njemu; i sede i učaše ih.
3 A književnici i fariseji dovedoše
ženu uhvaćenu u preljubi, i postaviše je na sredinu.
4 I rekoše mu: - Učitelju, ova žena je uhvaćena u preljubi na delu;
5 a Mojsije nam u Zakonu zapovedi da takve kamenujemo. Ti, dakle, šta veliš?
6 Ovo pak rekoše iskušavajući ga da bi ga imali za što okriviti. A Isus, sagnuvši se dole, pisaše prstom po zemlji.
7 A kad ga uporno pitahu, ispravi se i reče im: -
Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju.
8 Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
9 A oni čuvši to, i pokarani od svoje savesti, izlažahu jedan po jedan, počevši od starešina do poslednjih; i ostade Isus sam i žena stojeći na sredini.
10 A kada se Isus ispravi, ne videvši nikoga do samu ženu, reče joj: - Ženo, gde su oni što te tužahu? Zar te niko ne osudi?
11 A ona reče: - Niko, Gospode. A Isus joj reče: - Ni ja te ne osuđujem;
idi, i od sada više ne greši.
Po Jovanu 4,15-21 -- 15 Reče mu žena: - Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazimovamo da zahvatam.
16 Reče joj Isus: -
Idi, i zovi muža svoga, i dođi ovamo. 17 Odgovori žena i reče: -
Nemam muža. Reče joj Isus: - Dobro kaza: „Nemam muža“,
18 jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti mužto si pravo kazala.
19 Reče mu žena: - Gospode, vidim da si ti prorok.
20 Oci naši klanjaju se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati.
21 Reče joj Isus: - Ženo, veruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ne na gori ovoj ni u Jerusalimu.
Po Luki 7,36-50 -- 36 Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu. 37 I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, odnese miris u sudu od alavastra. 38 I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom. 39 A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče, jer je grešnica.“ 40 I odgovarajući Isus reče mu: - Simone imam ti nešto kazati. A on reče: - Učitelju, kaži! 41 A Isus reče: - Dvojca behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42 A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti? 43 A Simon odgovarajući reče: - Mislim onaj kome više pokloni. A on mu reče: - Pravo si sudio .- 44 I okrenuvši se ženi, reče Simonu: - Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa. 45 Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge. 46 Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge. 47 Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima. 48 A njoj reče: - Opraštaju ti se gresi. 49 I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: Ko je ovaj što i grehe oprašta“? 50 A ženi reče: - Vera tvoja spasla te je; idi u miru.
Zaključak
Ko čita bračne zakone drugih religija sa njihovim mnogobrojnim klauzulama, odredbama i pravima koja se odnose na muškarca i na ženu, iznenađen je što ništa slično ne nalazi u Evanđeljima. U Isusovom sledbeništvu ne nalaze se prvo prava, već obaveze. Međutim, te obaveze nisu zakoni, već ono što se podrazumeva u ljubavi i poverenju. Ne radi se o tome ko je glavni u kući, ona ili on, nego o tome ko se onom drugom dobrovoljno daje i služi mu. Uzimajući za meru Božju svetost i ljubav i muškarac i žena su grešnici. Oboje neprekidno žive zahvaljujući oproštenju njihovog Svetitelja. Na taj način su uvežbani da stalno praštaju i zaboravljaju.
Isus nije postavio nikakav sopstveni kodeks braka, već je potvrdio i produbio najvažnije stihove iz izveštaja o postanju. On ne dozvoljava poligamiju, već poznaje samo JEDAN brak, kao što je Bog na početku stvorio čoveka kao jednog čoveka i jednu ženu po svom obličju.
Dalje, Isus potvrđuje da bračna zajednica stvara telesno-duševno jedinstvo između muškarca i žene. Po Bibliji, venčani više nisu dvoje, već jedno. Oni pripadaju jedno drugom dok su živi. To podrazumeva rastuću harmoniju po svim pitanjima, problemima i izazovima, kako u braku, u vaspitanju dece tako i po društvenim pitanjima koja se nagomilavaju. To ne znači da u braku ni jedno od supružnika ne treba da ima svoje mišljenje, naprotiv, ali će u ljubavi će naći zajednički imenitelj i u međusobnom strpljenju izmoliće Isusovo vođstvo po svim pitanjima. Isus ne donosi zakon u Mojsijevom stilu, ili Hamurabijevom ili Muhamedovom, već daruje Duha, ljubav i snagu da se prevaziđe sopstveni ego. Brak znači odreći se sebe i poštovati i štititi partnera. Ko misli da mora da se razvede, treba prvo da sa svojim supružnikom pristupi Isusovom dušebrižništvu.
Isusovi zahtevi za zaštitu od preljube su oštri kao oštrica noža i zahtevaju pre lično skrnavljenje, kopanje svog oka ili odsecanje svoje ruke ili stopala, negoli u bilo kom obliku prepustiti se požudi prema drugoj osobi ili preljubi. Ove Isusove zapovesti se odnose i osuđuju sve nas, pošto reklame na plakatima, privlačnost filmova i modernog načina odevanja bezobzirno koriste seksualnost. Ako ne bi postojalo svakodnevno oproštenje kroz krv Hristovu, iskreni hrišćani bi bili očajni. Isusovi učenici ove zapovesti nisu razumeli kao poziv na samoskrnavljenje, jer nigde ne čitamo da je i jedan od njih sebi iskopao oko ili odsekao ruku. Naprotiv, odlučili su se na vaspitanje Duhom Svetim u i van braka i molili su svog Gsopoda da njih i njhove žene sačuva u njegovoj ljubavi i sili.
Istovremeno čitamo o velikoj Isusovoj milosti sa preljubnicama i bludnicama, koje su muškarci besramno iskorišćavali. On je prozreo njihov greh i obazrivo ga otkrivao. Ali prvo je sudio pobožnim licemerima, koji su ga terali na osudu grešnice. Isus je pogodio njihovu savest kada je rekao: Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju! Ovom rečenicom Gospod je potvrdio zapovest o kamenovanju preljubnika, ali je istovremeno razotkrio sve one koji su je optuživali. Nijedan farisej, nijedan Isusov učenik, nijedan književnik i nijedan aksket nije mogao da opstane pred ovom autoritativnom rečju večnog sudije. Svi, svi su nemo otišli. Sad je po Mojsijevom zakonu bezgrešni Isus morao da kamenuje ženu. On to nije učinio. Time on nije prekršio zakon, već je njen greh primio k srcu i umro je umesto nje. A nju je otpustio sa rečima mira i pozivom da više ne greši. Zakon Isusove ljubavi je veći od zakona i milosrdniji od našeg srca. On nema nimalo tolerancije za greh, ali ima bezgranično sažaljenje sa grešnicima koji žele da budu očišćeni.