Previous Lesson -- Next Lesson
1. Otkriva se gnev Božiji protiv naroda (Rimljanima 1:18-32)
RIMLJANIMA 1:24-25
Stih 24 nam pokazuje prvi nivo otkrivenja Božijeg gneva. Sveti Sudija napušta sve one koji ga poznaju, ali ga ne poštuju, tako da se oni prepuštaju požudama svojih srca. Oni postaju duhovno slepi zbog svoje neposlušnosti. Oni više ne gledaju na Boga kao na centar univerzuma, već počinju da se usredređuju na sebe; jer egoizam se rađa u svima koji ne vole Boga. Na taj način, pravac njihovog života se menja, tako da duh sopstvene ličnosti počinje da dominira ciljem njihovog života, umesto da to čini Bog. Oni žive samo za telesna zadovoljstva i požude, odričući se odgovornosti prema Bogu i poričući njegovo postojanje.
Tamo gde volja čoveka robuje njegovim požudama, tu se greh pojavljuje ne samo u teoriji, već i u praksi, jer gotovo svi gresi su počinjeni izvan tela nakon što je bilo okaljano. Vaša savest se buni protiv svake vrste nečistoće, jer praktikujući greh, vi skrnavite obličje Božije u vama. Vaše telo je načinjeno da bude hram Duha Svetoga, a bilo koji greh protiv vašeg tela predstavlja skrnavljenje hrama Duha Svetog, jer svoje telo, koje je stvoreno po Božijem obliču, obeščašćujete i s prezirom s njim postupate.
Postoje određeni koraci koji vode ka nečistoti. Kada se čovek okrene od Boga, on izlazi iz nečeg što je prirodno u nešto što je neprirodno i počinje da smatra nezakonito zakonitim, jer izvrtanje Božije istine je uvod u nesavesni greh. Izopačena osoba je jedna ravnodušna ličnost, koja kvari druge i robuje svojim požudama. Kako je duboko more iskušenja, iskvarenosti tela i duše, kao i prokletstva koja proizlaze iz života bez Duha Božijeg! Greh na početku deluje slatko i prijatno, ali kada počnemo da ga praktikujemo u svom životu, tada osetimo zgroženost nad njime i počinjemo da se stidimo samih sebe. Na isti način, mnogi će pocrveneti od sramote i stida kada njihova gnusna dela budu razotkrivena na dan Poslednjeg suda.
Suština greha nije izopačenost, već obožavanje i klanjanje pogrešnoj osobi. Okretanje od Boga kvari unutrašnji položaj u čoveku, jer istog trena kada se okrene od svog Gospoda, on počinje da živi bez usmerenja i cilja. Ko god ne priznaje Boga, primoran je da sebi načini idole, jer čovek ne može da živi bez usmerenja. Međutim, svi ljudski idoli su lažni, propadljivi i rukom načinjeni. Kada bi samo čovek mogao da napravi razliku između života i večnosti! Tada ne bi robovao novcu, duhovima, knjigama i ljudima.
Postoji Jedan koji zaslužuje našu zahvalnost i poštovanje. On je Svevišnji; bez njega ništa ne može da se dogodi, Sveznajući i Mudri; koji je milostiv prema svojim stvorenjima. Neka slavljenje njegovog imena uvek bude na našim usnama, jer on je uzvišen i nepogrešiv, i u njemu nema nimalo nepravde. Njegova ljubav je nova svakog jutra. Njegova vernost je velika. On nikada ne umire i ne menja se, već nas drži svojom nepobedivom strpljivošću. Kada bi se samo svi ljudi okrenuli svom Stvoritelju kako bi pronašli temelj za svoj život, standard za svoju vrednost i cilj njihove nade!
Pavle je rečju "Amin" zapečatio svoju izjavu o tome da je Stvoritelj blagosloven zauvek, kao da je želeo da ih pouči o molitvi i svedočenju. Reč "Amin" znači "tako neka bude". Zaista, uistinu i potpuno nesumnjivo, Bog je nenadmašan. Neka da Gospod da njegovo božanstvo bude glavni sadržaj naših misli, planova i dela, kako bi naši životi i naši umovi postali zdravi i razboriti. Svet bez Boga je prevremeni pakao, jer oni koji su se prepustili požudama svojih srca kaljaju sami sebe svojom besramnom nečistotom.
MOLITVA: Mi te slavimo o sveti Bože, jer ti si večan, čist i pravedan. Ti si nas stvorio u najboljem obliku, i ti nas čuvaš u svojoj dobroti. Mi te volimo i molimo te da privučeš naša srca k sebi, kako bismo mogli da živimo za tebe, da te poštujemo i da ti zahvaljujemo u svakom trenutku. Oprosti nam što smo se okrenuli od tebe i očisti nas od naše nečistote. Izbavi nas od naših idola, kako ne bismo voleli ništa drugo u ovom svetu osim TEBE.
PITANJE:
- Kakva je posledica nedoličnog klanjanja Bogu?