Previous Lesson -- Next Lesson
b) Pavlova dugogodišnja želja da poseti Rim (RIMLJANIMA 1:8-15)
RIMLJANIMA 1:8-12
8 Pre svega se zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas jer se o vašoj veri govori po celom svetu. 9 Bog, kome svojim duhom služim objavljujući evanđelje njegovog Sina, svedok mi je da vas se neprestano sećam. 10 Uvek se u svojim molitvama molim da mi, ako bude Božija volja, nekako pođe za rukom da dođem k vama. 11 Čeznem da vas vidim i da vam dam neki duhovni dar za vaše učvršćenje, 12 to jest da se međusobno obodrimo zajedničkom verom, i vašom i mojom.
Pavle je čuo dosta toga o crkvi u Rimu, sreo se sa nekim njenim članovima tokom svojih misionarskih putovanja, i zaključio je da je njihova vera bila iskrena, živa i zrela. On je svesrdno zahvaljivao Bogu za ovo čudo, jer svaki živi hrišćanin je čudo izmirenja u Hristu, čija suština zahteva našu zahvalnost. Gde god jedna grupa služi Bogu i Sinu u Svetom Duhu, tu se moramo klanjati Ocu, slaviti ga i radovati se u njemu dan i noć.
Pavle je Boga nazvao "moj Bog", kao da je bio lično njegov. On je znao da je njegova duša bila povezana sa njim jednim novim savezom, i iskreno ga je voleo. Međutim, uprkos ovom toplom zajedništvu, on se nije molio uzvišenom Bogu u svoje ime, već samo u Hristovo ime, znajući da svo naše prizivanje, pa čak i naše zahvaljivanje, ne zaslužuju da budu izneti pred slavu Božiju. Svom izlivanju naših srca je potrebna pročišćujuća sila krvi Isusa Hrista. Samo kroz ovo pročišćenje, možemo da se molimo Bogu, koji nam daje svog Duha kako bismo mogli da posvetimo njegovo očinsko ime i s radošću ga proslavimo. Sve njegove sluge su za njega svete i oni pripadaju njemu kao robovi njegove ljubavi.
Suština njihovog služenja je Evanđelje. Zapažamo da Pavle, u prvom stihu ove poslanice, pominje evanđelje kao "evanđelje Božije", dok u 9. stihu čitamo "evanđelje njegovog Sina". Ovim izrazom on želi reći da božanska radosna vest spasenja zavisi od suštine Sina Božijeg. Sva Pavlova ambicija se okreće oko Hrista kao Sina i Boga kao Oca. Ko god aktivno poriče ovo evanđelje i svesno ga odbacuje, taj je proklet.
Pavle je živeo u bliskom zajedništvu sa Ocem, Sinom i Svetim Duhom. On se pozivao na jedinstvo svetog Trojstva kako bi posvedočio o tome da stalno misli na crkvu u Rimu i da se moli za nju. Apostol narodima nije zaboravio crkve uprkos mnogim svojim obavezama, a takođe se verno molio i za pojedince. Nema vernog pastira ili sveštenika ispunjenog silom Svetog Duha, osim kroz istrajnu molitvu. Tamo gde sila proizlazi iz nekoga, razlog mora biti ljubav, molitva i čežnja za Bogom i ljudima.
Pavle je godinama negovao svoj plan da poseti Rim, posebno u periodu koji on naziva "sada", odnosno u periodu njegovog služenja u Anatoliji, Makedoniji i Grčkoj. Uvideo je da je došao čas da obuče italijansku čizmu.
Ipak, on nije odlučio da krene na svoje putovanje zbog sopstvenih želja i planova. On se neprekidno brinuo za to da svoju volju uskladi sa Božijom, imajući na umu činjenicu da ljudski planovi, bez Božije saglasnosti, vode ka propasti, jadu i nevolji. Pavle nije bio zarobljenik sopstvenih želja i prohteva, već je sve činio pod vođstvom svog nebeskog Oca.
Ova podređenost, međutim, nije sprečila njegovu usrdnu želju da poseti crkvu u Rimu, koju još nikada nije posetio. On je bio svestan toga da je bio ispunjen Svetim Duhom. On je bio poput vulkana koji je izbacivao Božiju silu na sve strane; zbog toga, on je želeo da učini rimsku crkvu partnerom u toj vlasti koju mu je Hrist poverio, kako bi se crkva probudila, pripremila za službu i bila utemeljena u ljubavi, veri i istinskoj nadi. To je bio jedini koncept službe i glavni cilj Dela apostolskih: da vernici budu utemeljeni i osnaženi.
Pavle nije želeo da uđe u Rim kao veliki donator, već se silno ponizio, napisavši da nije došao samo da pruži, nego i da primi dok bude slušao i posmatrao. On je to učinio zato da bi iskusio šta je Bog direktno bez njega činio sa vernicima ove prestonice, kako bi se utešio zajedno sa svim apostolima kroz svedočanstvo božanskog Tešitelja u svetima iz Rima.
Pavle je unapred još posvedočio da on ne dolazi sa novom verom, već da isto verovanje, znanje i sila deluju u svim pravim hrišćanima, koji su udovi Hristovog duhovnog tela. Ko god tvrdi da postoji više od jedne crkve, taj je lažov, zbotg toga što je Sveti Duh jedan, Hrist je jedan i Otac je jedan. Gde god se lojalni vernici sastaju, oni se sastaju kao deca jednog Oca, iako se ranije nisu ni poznavali. Oni se silno raduju, jednodušno se sastaju, kao rođeni od istog Duha, pripadajući istoj porodici i ujedinjeni istim principima i interesovanjima.
MOLITVA: Mi te slavimo, Oče, zato što okupljaš svoju crkvu širom sveta, ti je učvršćuješ i ispunjavaš svojim odlikama. Pouči nas da se molimo za svoju braću po celom svetu. Hvala ti na svoj tvojoj vernoj deci, jer svako ko je rođen od tvog Svetog Duha predstavlja čudo. Otvori nam oči kako bismo mogli da volimo i razumemo jedni druge, i da bismo se radovali u tvom prisustvu. Daj nam mudrosti i oproštenja kako bi naše zajedništvo moglo da obiluje i ostane u tvojoj istini, i da se ne bismo udaljili od našeg zajedništva sa tobom, Sinom i sa Svetim Duhom.
PITANJE:
- Zbog čega je Pavle neprekidno zahvaljivao Bogu?