4. Nastavak putovanja za Rim u proleće (Dela 28:11-14)
DELA 28:11-14
11 A otplovili smo tri meseca kasnije na jednoj aleksandrijskoj lađi koja je prezimila na ostrvu, a zaštitni znak su joj bili Dioskuri. 12 Stigosmo u Sirakusu i onde ostadosmo tri dana. 13 Odande isplovismo i stigosmo u Regium. Sutradan zaduva južni vetar pa za dva dana stigosmo u Puteole. 14 Onde nađosmo braću, koja nas zamoliše da kod njih ostanemo sedam dana. Tako stigosmo i u Rim.
Kakvo silno čudo! Bog nije dozvolio da se brod raspadne usred bure na razbesnelom moru, niti ga je usmerio ka nekoj nepoznatoj, opasnoj obali. On je vodio ovaj jogunasti brod do čuvenog ostrva Malte, na kome su mnogi brodovi provodili zimu. Do sredine februara, brodovi su ponovo počeli da plove širom sveta. Pavle se nije plašio da se ukrca na brod kome su zaštitni znak bili dva Zevsova sina, predstavljajući braću blizance, koje su smatrali zaštitnim božanstvima moreplovaca. Apostol je znao da su svi bogovi i idoli bili samo taština i prah. Jedino Gospod je silni Bog. Tako su otplovili za Sirakuzu, prestonicu ostrva Sicilije, a odatle su stigli do prsta Italije. Nakon toga su nastavili dalje, prolazeći pored Strombolija, sve dok nisu stigli do Vezuva. Potom stigoše u Puteole, morsku luku u blizini Napulja.
Tamo su se nalazili hrišćani koji su onde živeli kao braća u veri. Kada im je došao apostol, oni mu poželeše dobrodošlicu, kao i njegovim saputnicima, gostivši ih čitavu jednu nedelju. Iz ovakvog prijema vidimo da Pavle nije bio nepoznat u Italiji. Kud god bi krenuo, svuda su ga poznavali kao Hristovog ambasadora. Prilikom ovog zajedništva u blizini Napulja, čini se kao da je Julije, kapetan, možda postao hrišćanin, s obzirom da je vera ovog apostola, njegova staloženost, strpljiva ljubav prema ljudima i njegova duhovna sila veoma impresionirala ovog funkcionera, i to do te mere da je bio spreman da sledi zatvorenika, umesto da situacija bude obrnuta. Kakva velika Hristova pobeda!
Ova velika družina je odatle krenula peške duž širokog puta koji je vodio ka Rimu. Luka i Aristarh nisu napustili apostola, nego su mu ostali verni učestvujući zajedno sa njim i u nevoljama. Sa ova tri vernika, Hristova pobedonosna povorka je stigla u prestonicu svetske kulture.
MOLITVA: Mi te slavimo, naš Gospode Isuse Hriste, jer vrata Hada te neće nadjačati. Zahvalni smo ti na tome što si štitio Pavla i njegove saputnike, i na tvojim blagoslovima nad svima onima koji su bili zajedno sa njima na brodu. Čuvaj nas u tvome imenu; kako bismo bili blagoslov još mnogima.
5. Početak Pavlovih službi u Rimu (Dela 28:15-31)
DELA 28:15-16
15 Tamošnja braća saznaše za naš dolazak pa nam izađoše u susret sve do Apijevog trga i Tri krčme. Kad ih je Pavle ugledao, zahvali Bogu i ohrabri se. 16 Kad smo ušli u Rim, Pavlu dopustiše da stanuje odvojeno, sa jednim vojnikom koji ga je čuvao.
Pavle je bio poznat crkvi u Rimu. Oni su čak znali detalje njegovih razmišljanja, jer on je tamošnjim vernicima napisao svoju najčuveniju poslanicu, koja i dan danas predstavlja školu čitavog hrišćanstva. Braća u Rimu su bili trgovci, grčki jevreji, verujući vojnici, i nanovo rođeni robovi. Nakon što su čuli za njegov dolazak, svi su krenuli da požele dobrodošlicu Pavlu i njegovim saputnicima. Izašli su napolje da ih dočekaju i prime, daleko od kapija velikog grada. Pavle se ohrabrio, jer u saradnji sa ovom crkvom, on je svim srcem želeo da propoveda evanđelje u celoj Italiji, Španiji, i čitavom svetu. Njihova bratska dobrodošlica mu je delovala kao otvorena vrata koja je sam Bog pripremio. On je zahvalio Bogu za ovakav razvoj događaja i napredak Evanđelja širom sveta.
Pavle je bio zatvoren u Rimu imajući milostive privilegije. On je, međutim, ostao vezan dan i noć za zglob jednog vojnika koji će čuti sve njegove reči i posmatrati čitavo njegovo ponašanje. Pavle nije propovedao kao slobodan čovek, već umesto toga, kao ponizni zatvorenik i Hristov sluga, kako bi veličao slavu svoga Gospoda kroz svoje lične slabosti.
DELA 28:17-27
17 Posle tri dana Pavle pozva judejske prvake, pa kad su se okupili, reče im: "Braćo, iako nisam učinio ništa protiv našeg naroda ni protiv običaja naših praotaca, u Jerusalimu me okovanog predadoše Rimljanima. 18 Oni me ispitaše i htedoše da me oslobode jer nisam bio kriv ni za šta što zaslužuje smrt. 19 Ali, Judeji se usprotiviše pa sam bio primoran da uložim priziv caru - ali ne da bih izneo neku optužbu protiv svog naroda. 20 To je razlog što sam vas zamolio da dođete da sa vama razgovaram jer sam zbog nade Izraelove okovan ovim lancem." 21 "Nismo o tebi primili nikakvo pismo iz Judeje", rekoše mu oni, "i niko od braće koja stižu odande nije o tebi javio ili rekao nešto loše. 22 Ali, voleli bismo da od tebe čujemo šta misliš jer znamo da se protiv ove sekte svuda govori." 23 Tako odrediše jedan dan pa još više njih dođe k njemu u stan. A on im je izlagao i svedočio o Božijem carstvu i od jutra do večeri ih iz Mojsijevog zakona i Proroka uveravao u sve što se odnosi na Isusa. 24 Njegove reči uveriše neke, ali drugi ne poverovaše. 25 Tako nesložni među sobom, počeše da se razilaze kad je Pavle rekao: "Kako je dobro Sveti Duh rekao kad je preko proroka Isaije govorio o vašim praocima: 26 'Idi ovom narodu i reci: Slušaćete i slušaćete, ali nećete razumeti; gledaćete i gledaćete, ali nećete videti. 27 Jer, otvrdnulo je srce ovog naroda, ušima jedva čuju i oči su zatvorili. Inače bi očima videli, ušima čuli, srcem razumeli i obratili se, i ja ih izlečio.'
Luka nam ništa ne govori o Pavlovom suđenju u Rimu, na koji način je tamo živeo, kako je umro, kao da Pavle kao osoba uopšte nije bio važan za dolazak Evanđelja u Rim niti za njegovu javnu objavu tamo. Kraj knjige Dela apostolskih nije govorio o svetim ljudima, već je tu bila zabeležena povorka Evanđelja zajedno sa Hristovim delima širom sveta.
Pavle je započeo svoju službu, kao i obično, u jevrejskoj sinagogi. On je pozvao glavne i istaknute jevreje u svoju iznajmljenu kuću. On je želeo da im pokaže da je on njihov prijatelj, a ne njihov neprijatelj, iako se najviši jevrejski sud žalio protiv njega, učinio da ga nepravedno izruče rimljanima, i zahtevao da ga ubiju. Pavle je svedočio o svojoj nedužnosti, kao i o tome da su rimljani bili spremni da ga oslobode. Uprkos njegovim suđenjima, on je došao u Rim, ne zato da bi se osvetio niti da bi, kao rimski građanin, podneo Cezaru žalbu protiv svojih sunarodnika. On je sebe smatrao jednim sa svojim narodom, vezanim za njih u živoj nadi da je Hrist, Mesija, došao od Boga, donoseći spasenje i mir. Pavle je rekao da je zbog svoje vere u Isusa bio svezan. On im je pokazao svoje okove, kao svedočanstvo njegove ljubavi u Hristu koju je imao prema njima.
Kada su jevreji u Rimu shvatili duboke verske probleme i političke opasnosti koje su ih okruživale vezano za Pavlovo ime, oni su posvedočili o tome da nisu primili nikakvu žalbu protiv njega iz Jerusalima, niti je iko od njih u Rimu čuo bilo šta loše o njemu. Međutim, jevreji koji su u Rimu bili na položaju, potvrdili su da se hrišćanstvo i dalje smatralo kako odvajanjem, tako i protivljenjem judaizmu na sve strane. Na taj način je protivljenje Evanđelju bilo dokaz ispravnosti optužbe. Iz tih razloga, jevrejima u Rimu je bilo jako drago što je Pavle, koji je bio stručnjak po pitanju Zakonu i Farisej iz Jerusalima, došao k njima kao osoba koja je lično ispovedala ime Isusa. Na sledećem značajnom sastanku, oni su od njega tražili da im detaljno objavi istinu o Hristu.
Ugovorenog dana, veliki broj jevreja je došao u Pavlovu kuću, a on im je tamo objasnio vezu između carstva Božijeg i carstva Isusa, nebeskog Kralja. Za njih je bilo jako teško da razumeju ovaj pojam. Neki od njih nisu mogli da veruju da je Sin Božiji mogao da postane običan čovek, i da je morao da umre na ozloglašenom drvetu kako bi narod njegovog carstva mogao da bude primljen u zajedništvo sa Bogom. Bez očišćenja Hristovom krvlju niko ne može da uđe u Carstvo Božije. Sam Gospod predstavlja Vrata. On je taj Veličanstveni, koji sedi sa desne strane Ocu, čija slava je bila prikrivena na zemlji. Ipak, u njegovoj osobi je ostao sav potencijal za njegovo carstvo, vrlina i sila, koje se danas šire po čitavoj njegovoj crkvi. Kada Hrist ponovo bude došao, pokazaće se da nije Izrael carstvo Božije. Umesto toga, svi oni koji veruju u Hrista, bez obzira da li su jevrejskog ili nejevrejskog porekla, duboko u svojim srcima nose njegovo carstvo.
Pavle nije filozofirao, niti je širio svoja lična pompezna razmišljanja. On je svoje Evanđelje dokazao citirajući zakon i Proroke, objašnjavajući da su veličanstvena obećanja vezana za Hrista bila, uistinu, Božije utehe nevezane za zahteve uslovljene zakonom. Vera u Hrista, a ne držanje nesavršenog zakona, je ta koja spasava grešnika i izgubljene duše. Neki od jevreja su pažljivo slušali, postajući sve izloženiji Svetom Duhu koji ih je privlačio. Drugi su postepeno zatvarali svoja srca, i nisu bili voljni da poveruju. Gde god čovek ne želi u ljubavi da bude poslušan Evnađelju spasenja, spoznanje Boga i njegova sila neće rasti u njemu. On počinje da se razvija suprotno planu Božijem. On postaje gluv za evanđelje spasenja, i nije u mogućnosti da prepozna Spasitelja. Kao posledica toga, on postaje neprijateljski nastrojen prema Hristu. On ne oseća Svetog Duha koji ga nežno privlači, jer je od samog početka odbacio način vođstva, i nije bio voljan da se pokori Bogu. A šta je sa tobom, dragi prijatelju? Da li si ti neprijatelj Božiji, ili ponizni hrišćanin pun ljubavi?
DELA 28:28-31
28 Treba, dakle, da znate da je ovo Božije spasenje poslano paganima - oni će čuti." 29 (Kada je to rekao, Judeji odoše, žestoko se prepirući među sobom.) 30 Pavle je dve pune godine ostao u svom unajmljenom stanu. Onde je primao sve koji su mu dolazili 31 i smelo i nesmetano propovedao Božije carstvo i učio ih o Gospodu Isusu Hristu.
Pavlov glas je zvučao kao truba koja svira himnu našeg novog doba nad glavama podeljenih jevreja. Bog šalje svoje spasenje nejevrejima. Jevrejski narod je odbio Hristovu milost. Od ovog trenutka nadalje, Sveti Duh će otvoriti srca svih spremnih nejevreja - kako bi primili nove uši da bi mogli da čuju reč Božiju - da bi primili novu silu uz pomoć koje će držati zapovesti - i da ne bi postali sluge zakona i njegovih mnogih osuda. Oni su deca Božija, koje je Hrist otkupio svojom dragocenom krvlju sa robovlasničke pijace greha. On ih posvećuje slavom večnog Svetog Duha.
Pavle je čitave dve godine služio u Rimu kao učitelj, propovednik, prorok i apostol. On nije imao prilike da se pojavljuje na velikim sastancima, niti da propoveda na ulicama i sokacima, jer je danonoćno bio vezan okovima za vojnika. Uprkos tome, on je mogao da razgovara sa pojedincima koji su ga posećivali, i da im svedoči o Božijoj sili. Iako je on bio siguran u to da Svetac može da ga oslobodi tih okova samo jednom rečju, on je, ipak, nosio te okove bez gunđanja, i u njima je video znak velikodušnosti svoga Oca.
Pavle je ostao više od sedam stotina dana u Rimu, objavljujući mnogima bogatstva Isusove milosti, koji mu se prvi put objavio kao živi, veličanstveni Gospod na putu za Damask. Apostol nije težio svojoj slavi, niti je veličao svoje lično ime, koje se više i ne pojavljuje u poslednjim stihovima knjige Dela apostolskih. Ovaj apostol paganima je imao samo jedan cilj - da veliča Oca, Sina i Svetog Duha. Bez ikakvog oklevanja i smelo, on je nastavljao sa svojom službom, a Hrist je širom otvorio vrata pred njim. Niko nije mogao da ga spreči u tome da govori poruku Hristove pobede svima onima koji su želeli da je čuju i u nju poveruju.
Kako zapanjujuće! Nigde ne možemo pročitati o rastu i širenju crkve u Rimu, niti se igde pominje Petar ili drugi sveštenici, jer to bi sve bile manje važne stvari. Jedina važna stvar je bio poziv Evanđelja, zajedno sa slanjem i pristizanjem njegove poruke u svaku zemlju na svetu. Ta poruka je morala da se širi, čak i ako apostol umre.
Moguće je da je Teofil, istaknuti rimski zvaničnik, lično poznavao Pavla dok je bio u Rimu, i da mu je pomogao tokom njegovog suđenja. Takođe, on je zatražio od Luke da sastavi Evanđelje i knjigu Dela apostolskih, kako bi mogao preciznije da sazna tok i razvoj hrišćanstva, od njegovog početka, pa sve do širenja čitavim svetom. Upravo zbog toga Luka nije smatrao neophodnim da napiše bilo šta vezano za Pavlovu situaciju u Rimu, jer Teofil ga je sigurno lično poznavao.
Dragi brate, sada kada smo stigli do kraja ove serije komentara vezanih za knjigu Dela apostolskih, svedočeći pred tobom o slavi živog Hrista i njegovog plana spasenja, stavljamo baklju Evanđelja u tvoje ruke, i kažemo ti: "Nastavi sa istorijom Dela apostolskih i ponesi Evanđelje spasenja u tvoje okruženje, kako bi još mnogi mogli da budu spaseni. Živi Isus te poziva, i tvoj Gospod je spreman da ide sa tobom. Šta te sprečava u tome da kreneš? Da li vidiš Hristovu pobedonosnu povorku kako prolazi tvojim narodom? Veruj, moli se, i veseli, jer tvoj živi Gospod ide pred tobom i čeka na tebe.
MOLITVA: O nebeski Oče, mi te slavimo i radujemo se, jer tvoj Sin nas je izmirio sa tobom, a Sveti Duh je osnovao živu crkvu među svim narodima kroz sva vremena. Zahvalni smo ti, jer ti si nas pozvao, dok smo još bili grešnici, da bismo postali karika u lancu dela apostolskih, kako bi tvoja snaga bila uveličana u našim slabostima. Mi verujemo da je tvoje carstvo otkriveno u našem okruženju, i da ti ostvaruješ svoju volju usred svih nereda u ovom svetu. Spasi još mnoge, potstakni nas na stvarno služenje, i zaštiti nas od zloga. Amin.
PITANJE 123: Zbog čega Luka nije pomenuo ništa o kraju Pavlovog suđenja ili o njegovoj smrti u Rimu? Kako glasi himna knjige Dela apostolskih?
TEST - 8
Dragi čitaoče,
Sada, kada ste pročitali naše komentare o Delima apostolskim u ovoj knjižici, možete odgovoriti na sledeća pitanja. Ako na 90% od dole navedenih pitanja date tačan odgovor, mi ćemo vam poslati
sertifikat naprednog znanja iz
Dela apostolskih
kao ohrabrenje za tvoju službu. Molimo vas, nemojte zaboraviti da čitko napišete vaše puno ime i adresu na listiću za odgovore.
- Na koji način je Pavle bio premešten u Kesariju? Zbog čega?
- Koje su bile tri glavne tačke u tužbi protiv Pavla? Kakav je sažetak ove optužbe?
- Na koji način je i zašto Pavle dokazao da hrišćanska religija nije nešto odvojeno od Starog zaveta?
- Koje od Pavlovih ponašanja vas je najviše impresioniralo dok je bio u zatvoru u nadležnosti dvojice rimskih namesnika?
- Zbog čega Fest, namesnik, nije shvatio značenje Hristove smrti i vaskrsenja?
- Zbog čega središte knjige Dela apostolskih nalazimo u Hristovom susretu sa Pavlom na putu za Damask?
- Navedite sedam principa u Hristovoj zapovesti da propovedamo.
- Ko su bila tri Božija čoveka koja su zajedno krenula na ovo putovanje u Rim?
- Zbog čega je Bog bio spreman da spasi sve ljude na brodu uprkos njihovoj neveri?
- Navedite tri događaja u kojima je Hrist spasio apostola i njegove saputnike.
- Šta predstavlja zmija, koja je ujela Pavla? Šta možete zaključiti iz isceljenja na ostrvu Malti?
- Zbog čega Luka nije pomenuo ništa o kraju Pavlovog suđenja ili o njegovoj smrti u Rimu? Kako glasi himna knjige Dela apostolskih?
Ohrabrujemo vas u tome da uradite ispit vezan za Dela apostolska, jer ćete na taj način primiti trajno bogatstvo iz Božije reči. Očekujemo vaš odgovor i molimo se za vas. Naša adresa je:
Waters of Life
P.O.Box 600 513
70305 Štutgart
Nemačka
Internet: www.waters-of-life.net
Internet: www.waters-of-life.org
e-mail: info@waters-of-life.net