Previous Lesson -- Next Lesson
12. Pred Agripom II i njegovom kraljevskom svitom (Dela 25:13 - 26:32)
DELA 25:13-22
Nekoliko dana kasnije u Kesariju stigoše kralj Agripa i Vernika da pozdrave Festa. 14 Pošto su se onde zadržali više dana, Fest izloži kralju Pavlov slučaj, govoreći: "Ovde je neki čovek koga je Feliks ostavio kao zatvorenika. 15 Kad sam bio u Jerusalimu, prvosveštenici i judejske starešine ga optužiše i zatražiše da bude osuđen. 16 Ja im rekoh da kod Rimljana nije običaj da nekoga izruče pre nego što se on, optuženi, suoči sa tužiteljima i ne dobije priliku da se brani od optužbe. 17 Stoga nisam odugovlačio kad su došli ovamo sa mnom, nego odmah sutradan sedoh na sudijsku stolicu i naredih da dovedu tog čoveka. 18 Njegovi tužitelji ga okružiše, ali ga ne optužiše ni za jedan zločin koji sam ja očekivao, 19 nego su se s njim prepirali o pitanjima njihove vere i o nekom Isusu, koji je umro, mada Pavle tvrdi da je živ. 20 Ne snalazeći se u takvoj prepirci, upitah ga da li bi hteo da ide u Jerusalim pa da mu se onde sudi za to. 21 Ali, pošto se Pavle pozvao na svoje pravo da ga mi čuvamo do odluke njegovog veličantsva, naredih da bude čuvan dok ga ne pošaljem caru." 22 Tada Agripa reče Festu: "I sam bih voleo da čujem tog čoveka." A ovaj reče: "Čućeš ga sutra."
Carevi posećuju jedni druge, a prinčevi daruju jedni druge dragocenim darovima. Svaki od njih poštuje sebi jednakog, tako da mogu da sarađuju jedni sa drugima. Običan čovek među moćnicima je kao zrno pšenice u žrvnju.
Agripa II, sin cara Iroda Agripe I, (12. poglavlje) bio je brat Drusile, žene Feliksa - rimskog namesnika, koji je napustio Palestinu. Agripa II je posetio Festa, novog namestnika, uz pratnju Vernike, incestuozne sestre. Ovaj car nije uživao u mnogim pravima niti je imao neki značajan autoritet, ali mu je bilo povereno pravo kako da postavlja prvosveštenika, tako i da ga ukloni sa njegovog položaja. Takva privilegija je nosila veliki značaj kada je Pavlov slučaj bio u pitanju.
Fest, aktivni namesnik, ispričao je caru Agripi čudnu priču o Pavlu, priču koja je bila teška za bilo kog rimljanina da je razume. Najveći jevrejski sud je uporno tražio od namesnika da osudi Pavla na brzu smrt, kao garanciju i znak njegove spremnosti da sarađuje sa građanima. Međutim, osećaj za pravdu u ovom rimskom namesniku se protivio ovom navaljivanju, tako da je on zahtevao da se održi jedno zvanično suđenje, na kome bi se pojavili i tužioci i optuženi. Judeji nisu mogli Pavlu da prikače nijednu građansku optužbu. Na taj način je Pavle delovao u potpunosti pravedan i nedužan.
Međutim, novi namesnik je ubrzo shvatio, kao što je to znao i stari namesnik, da je nesuglasica između obe strane bila vezana za doktrinu, što nije imalo nikakve veze sa krađom, pobunom ili ubistvom. Kao posledica i žalbe i odbrane, namesniku je postalo potpuno jasno da su sva pitanja bila usredsređena na osobu po imenu Isus iz Nazareta, koji je umro, ali za koga je Pavle tvrdio da je još uvek živ. Kako zapanjujuće! Fest, svetovni čovek, ubrzo je razumeo srž Evanđelja. To je naša ispovest i suština naše vere: da Isus jeste bio razapet i da je ustao iz mrtvih, a sada živi zauvek. Da li ova istorijska istina oslikava i vašu veru? Da li pronalazite svoje spasenje, svoju nadu i snagu, u toj smrti i vaskrsenju Hrista koji je bio razapet? Ili ste još uvek slepi kao onaj obrazovani namesnik, koji je shvatio suštinu tematike, ali nikako nije mogao da razume suštinu Isusa?
PITANJE 116: Zbog čega Fest, namesnik, nije shvatio značenje Hristove smrti i vaskrsenja?