Previous Lesson -- Next Lesson
4. Pavlova odbrana pred njegovim zemljacima (Dela 22:1-29)
DELA 22:17-21
17 „Kad sam se vratio u Jerusalim i molio se u Hramu, padoh u zanos 18 i videh Gospoda. ’Požuri’, reče mi, ’i odmah idi iz Jerusalima jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni.’ 19 Ja rekoh: ’Gospode, oni znaju da sam bacao u tamnice i tukao po sinagogama one koji u tebe veruju. 20 I kad se prolivala krv tvoga svedoka Stefana, i ja sam onde stajao, odobravajući i čuvajući odeću onih koji su ga ubijali.’ 21 A on mi reče: ’Hajde! Poslaću te daleko – paganima.”
Pavle nije izmislio Evanđelje milosti, ili simbol krštenja. Isus mu je zapovedio da svedoči o njegovoj veličanstvenoj osobi, i o tome da je On jedini put do Boga. Pavle je svedočio pred velikom, utihnulom gomilom ljudi u hramskom dvorištu o tome kako mu se Hrist objavio. Isus, koga je narod razapeo i odbacio sada se, kroz Pavlovo svedočanstvo, pojavio usred mesta u kome je sveti Bog prebivao. Njegove reči su probole srce svakog jevrejina. Prvo, on je tvrdio da je Isus istiniti Bog, večno sjedinjen sa Svecem, koji je prebivao u ovom hramu. Drugo, Pavlovo svedočanstvo je jasno stavilo do znanja da su Judeji bili njegove ubice. Zbog toga što su ubili Sina Božijeg i nisu prepoznali njegovu slavu, svi Judeji su istog časa bili osuđeni na uništenje. Niko od prisutnih u hramu nije video Isusa osim Pavla.
Njegov Gospod se sada nije susreo lično sa njima, kao što je to učinio na putu za Damask, već kroz susret u hramu. Ovo drugo otkrivenje vaskrslog Hrista je takođe bilo istinito. Pavlovo svedočanstvo u vezi slave osobe Isusa se iz istine izrodilo pred njegovim slušaocima. On sa njima uopšte nije raspravljao o pitanjima zakona, već je svedočio o osobi živoga Isusa.
Isus se nije objavio svome služitelju radi svog ličnog duhovnog užitka, već da bi izgradio crkvu Božiju širom sveta. On mu je zapovedio, govoreći: „Požuri! Nemoj više da sediš! Napusti Jerusalim i zajedništvo svetih. Ja te šaljem da ideš paganima. Ali, Pavle je bio tvrdoglav i nije daleko otišao. On je radije želeo da ostane bliže mestu u kome je Bog prebivao, tamo gde mu se Isus objavio. On je insistirao na tome da svedoči Judejima da je Isus živ, nadajući se da će oni poverovati njegovom svedočanstvu. Na kraju krajeva, on je bio počasni svedok Stefanovog kamenovanja, i bio je poznat kao ubica hrišćana.
Pavlovo telo i volja su sporo reagovali. On sebe nije video kao nekoga ko propoveda paganima, a nije ni bio spreman da uvede idolopoklonike u savez sa Bogom. Međutim, njegov živi Gospod mu je jasno zapovedio da ide paganima. On ga je izveo iz njegove sfere udobnosti, jer Novozavetna poruka je namenjena svim ljudima, a ne samo Judejima. Sam Gospod Isus je proširio granice Starog zaveta otvorivši, svim ljudima, vrata koja vode do Boga. Doba nejevreja je počelo, a milost je počela da se izliva na sve one koji su verno tragali za Bogom.
DELA 22:22-29
22 Slušali su ga do ove reči, a onda povikaše: „Ukloni takvoga sa zemlje! Ne treba da živi!“ 23 Dok su oni vikali, vitlali ogrtačima i bacalli prašinu u vazduh, 24 zapovednik naredi da Pavla odvedu u kasarnu, izbičuju ga i ispitaju da bi doznao zašto su tako vikali na njega. 25 Ali, kad su ga polegli i vezali kaiševima, Pavle upita kapetana koji je onde stajao: „Zar smete da bičujete rimskog građanina kome još nije suđeno?“ 26 Kad je kapetan to čuo, priđe zapovedniku i obavesti ga, rekavši: „Šta to hoćeš da uradiš? Ovaj čovek je rimski građanin.“ 27 Zapovednik priđe Pavlu i upita: „Reci mi, jesi li ti rimski građanin?“ „Jesam“, odgovori Pavle. 28 „Mene je stajalo prilično novca da steknem ovo građanstvo“, reče zapovednik. A Pavle odvrati: „Ja sam se s njim i rodio.“ 29 I odmah od njega odstupiše oni koji su hteli da ga ispitaju. A zapovednik se uplaši kad je saznao da je Pavle, koga je on vezao, rimski građanin.
Judeji su se čvrsto držali Božijeg izbora Avrama i njegovog potomstva, i Božijih obećanja iz njegovog zaveta sa Mojsijem. Za njih je bilo nemoguće da poveruju da je Bog iznenada primio nečiste pagane u zajedništvo sa njim. Oni su smatrali zakon, obrezanje, Subotu i hram garancijom Božijeg prisustva među njima. Zbog toga, oni su se razbesneli i odbili čak i da zamisle kako su sve ove dragocenosti sada bezvredne, i da nejevreji mogu da prime sve ove milosti samo kroz veru, bez ikakvog truda po pitanju držanja zakona. Ova neverovatna tvrdnja je bila daleko van Judejskog shvatanja. To je dovelo do njihovog pucanja i oni su videli Pavla kao nekoga ko iskrivljuje istinu, kao nezahvalnog bogohulnika i neprijatelja Božijeg. Zahtevali su da odmah bude uništen. Sve veći porast gneva među svetinom se pretvorio u paklenu pobunu, do te mere da su cepali svoju odeću i bacali prah u vazduh. Pavle je, uprkos tome, ostao smireno da stoji usred čitave te pometnje. Jevreji nisu prepoznali Hristov poslednji poziv na pokajanje. Isus je Pavla poslao narodu. Nije Pavle samog sebe poslao. Tvrdokoran um Judeja je, međutim, ostao u potpunosti okoreo prema Duhu Božijem koji je želeo da ih privuče k sebi.
U ovom pisanom zapisu, Luka je rekao uvaženom Teofilu, primaocu ove knjige, da su se rimski vojnici ispravno poneli prema Pavlu kada su saznali da je on bio rimljanin. Oni su nameravali da mučenjem iz njega iznude ispovest. Zapovednik nije razumeo Pavlov govor, koji je održao na jevrejskom jeziku. Ono što jeste video, bila je divlja i nekontrolisana reakcija Judeja koja je usledila nakon Pavlovog obraćanja.
Iako je Pavle bio spreman da umre, on je i dalje težio tome da ostane svedok za Hrista. On je bio spreman da upotrebi svoja prava, koja je imao kao rimski građanin, kako bi sačuvao svoju slobodu. On je rekao zapovedniku, koji je izdao naređenje za njegovo mučenje, da mu predstoji opasnost ukoliko bude bičevao rimskog građanina. Ko god je bičevao rimskog građanina bez prethodnog suđenja, odmah bi bio osuđen na smrt. Tako je zapovednik koji je imao 1000 vojnika pod svojom komandom, uplašeno pohitao ka Pavlu, jer je slobodnog rimskog građanina vezao lancima. Iz odbrane ovog apostola možemo naučiti da su njegovi roditelji najverovatnije postali rimljani kada je Cezar Antonije zajedno sa Kleopatrom posetio Tars, nakon sklapanja njihovog braka. On je tada podario rimsko državljanstvo svim građanima tog grada. Da nije bilo ove privilegije, oštri kaiševi bi se probadali Pavla, a šiljci bi mu izorali leđa, baš kao što se dogodilo sa Isusom.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, mi smo ti zahvalni na tome što si među svim narodima izabrao nas, koji smo bezvredni, da budemo tvoj izabran narod samo po milosti i bez pridržavanja odredbi zakona. Oprosti nam na našoj nedovoljnoj zahvalnosti, i pomozi nam da budemo sveti i besprekorni pred tobom u ljubavi, kao i da svim ljudima govorimo o tvom spasenju. Pomozi nam da ne ćutimo, nego da govorimo.
PITANJE 109: Zbog čega su Judeji eksplodirali od besa kada je Pavle rekao da ga je Isus poslao paganima?