Previous Lesson -- Next Lesson
4. Pavlova odbrana pred njegovim zemljacima (Dela 22:1-29)
DELA 22:1-8
1 „Braćo i očevi, saslušajte sada moju odbranu.” 2 Kad su čuli da im se obraća na aramejskom jeziku, oni se još više utišaše. A on reče: 3 „Ja sam Judejin, rođen u Tarsu u Kilikiji, ali sam odrastao u ovom gradu. Kod Gamaliilovih nogu sam vaspitan tačno po Zakonu praotaca. Revnosno sam služio Bogu kao i svi vi danas. 4 Sledbenike ovoga Puta sam progonio do smrti. Muškarce i žene sam okivao i predavao u tamnice, 5 kao što prvosveštenik i sve starešine mogu da posvedoče. Od njih sam dobio pisma za braću u Damasku pa sam pošao da one koji su onde bili dovedem u Jerusalim u okovima da budu kažnjeni. 6 Ali, dok sam putovao i približavao se Damasku, oko podneva silna svetlost sa neba iznenada zasja oko mene. 7 Padoh na zemlju i začuh glas kako mi govori: ’Savle, Savle, zašto me progoniš?’ 8 Ja upitah: ’Ko si ti, Gospode?’ A on mi reče: ’Ja sam Isus Nazarećanin, koga ti progoniš.’
Pavle je ove ljude koji su želeli da ga ubiju nazvao braćom i očevima. On ih nije osuđivao zbog njihove mržnje i fanatizma, već ih je voleo i oprostio im je njihovo neznanje. Prema Novom zavetu, Judeji nisu deo Božije porodice, koja je rođena od Svetog Duha. On ih je, međutim, ovako nazvao u skladu sa obećanjima koja su izneta u Starom zavetu. Apostol paganima se obratio tuihnulom mnoštvu na njihovom maternjem jeziku, i ispoštovao ih je zarad časti njihovih očeva. On je govorio razderane odeće, krvavih rana, sa okovima koji bi zvečali pri svakom pokretu njegovog tela.
Pavle je svoj govor nazvao odbranom. Kakva je, dakle, bila optužba jevreja protiv njega? Apostol se nije spustio na nivo površnih optužbi, koje su tvrdile da je oskrnavio sveti hram time što je u njega uveo paganina. To je bila glupa tvrdnja, koja nije ni zasluživala odgovor. Apostol je došao direktno do razloga progonstva koje ga je snašlo. Oni su tvrdili da je on učio ljude da se okrenu od judaizma, i da je primao neobrezane pagane u savez sa Bogom. U svom odgovoru, Pavle je objasnio svojim slušaocima da on nije izmislio evanđelje milosti, niti je on sam želeo da propoveda paganima. Sam živi Gospod mu se lično objavio, i zapovedio mu da ustane i svim ljudima posvedoči o njemu. Na taj način, to novo učenje nije poticalo od Pavla, već od vaskrslog Gospoda. Hristov prodor u Pavlov život je doneo otkrivenje Evanđelja milosti, i poslanje da propoveda paganima.
U prvom delu njegovog govora, Pavle se usredsredio na svoje revnosno, jevrejsko detinjstvo. On je bio rođen u Tarsu, lep i renomiran grad grčkog porekla. Međutim, još važnije od toga, on je bio odgajan i obrazovan u Jerusalimu, u okruženju koje mu je omogućilo da stekne jevrejski duh i kulturu.
Vrhunac razvoja je nastupio onda kada se podvrgnuo učenju pod Gamaliilom, istaknutim doktorom jevrejskog zakona, koji je dugo godina bio najistaknutiji poznavalac zakona. Žustar, mladi Savle ne samo da se držao i najmanjih detalja zakona u svom srcu, nego i u silovitoj praksi. On je bio samodisciplinovan, strog po pitanju poštovanja jevrejskih religioznih običaja, i revnostan za Boga. On je bio spreman da služi, poštuje i veliča svetog Boga kroz svoju ličnu marljivost i slabe ljudske sposobnosti.
On je na smrt mrzeo hrišćane, zbog toga što su se oni oslanjali na milost, odbacivši zakon kao put do Boga, polažući u potpunosti svoju nadu u ljubav svetog Boga. Ovaj sveti Bog se pojavio u Hristu i proglasio je sebe jedinim putem do Oca. Pavle je, u svojoj revnosti za Boga i njegov zakon, progonio hrišćane. Kroz mržnju, koja je ključala u njemu, on se nije zadovoljavao samo time da uništava muškarce. On je takođe ubijao i žene, što je tada bilo nedopustivo. Ako mu jevreji, koji su došli iz Azije i oni koji su se žalili na njega nisu verovali, mogli su da pitaju prvosveštenika i sve ostale starešine o verodostojnosti njegovih reči.
Jevrejsko veće je poslalo ovog revnosnog mladića da ide u Damask kako bi tamo istrebio sve Isusove vernike. Međutim, na njegovom putovanju, Isus iz Nazareta mu se objavio usred pustinje. Veličanstveni i živi Isus, za koga je Pavle smatrao da mu telo trune i propada u grobnici nakon njegovog raspeća, srušio je sve temelje, titule, časti i ponos na kojima je Pavle gradio čitav svoj život. U svetlu Hristovog sjajnog lica, pobožna revnost za zakon ovog pravnog profesora i za neprijatelje Božije nije imala nikakve koristi.
Svevišnji, u punini svog milosrđa, nije uništio ovog neupućenog, revnosnog neprijatelja, već mu je potpuno oprostio. On mu je objavio svoju ljubav prema crkvi, rekavši mu da je On, u Svetom Duhu, jedno sa njom. Sa ovim otkrivenjem, novi svet i nova istina su ušli u Pavlov život. Bez odlaganja, on se u potpunosti pokorio svom novom Gospodu, upitavši ga šta On želi od njega da uradi. Da li je Gospod došao i vama sa svojom rečju? Da li se sjaj njegove veličanstvene Osobe pojavio pred vama u Novom zavetu? Da li ste se bezuslovno prepustili njemu i da li ste učvršćeni u njegovoj crkvi?
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, mi te slavimo, jer ti si se objavio Savlu, tvom progonitelju, i ti si ga preobrazio u služitelja tvoje ljubavi. Promeni i nas i preobrazi još mnoge koji tragaju za Bogom u tvoje obličje, kako bismo živeli za tvoju ljubav.
PITANJE 107: Kakav je značaj toga što se Gospod objavio Savlu, koji je bio toliko revnostan za zakon?