Previous Lesson -- Next Lesson

9. Pavlova oproštajna propoved episkopima i starešinama (Dela 20:17-38)

DELA 20:25-32
25 „A sad, evo, znam da mi više nikad nijedan od vas, među kojima sam boravio propovedajući Carstvo, neće videti lice. 26 Zato vam na današnji dan izjavljujem da nisam kriv ni za čiju krv 27 jer nisam propustio da vam objavim svu Božiju volju. 28 Pazite na sebe i na celo stado kojem vas je Sveti Duh postavio za nadglednike. Napasajte Božiju crkvu, koju je on stekao svojom krvlju. 29 Znam da će se posle mog odlaska među vas uvući krvožedni vuci, koji neće štedeti stado. 30 Čak će se i među vama samima naći ljudi koji će iskrivljivati istinu da bi za sobom povukli učenike. 31 Stoga budno pazite! Setite se da tri godine, ni noću ni danju, nisam prestajao da, sa suzama, urazumljujem svakog od vas. 32 A sad vas poveravam Bogu i Reči njegove milosti, koja je u stanju da vas izgradi i da vam da nasledstvo među svima posvećenima.

Pavle je bio siguran u vođstvo Svetog Duha, koji mu je rekao da više neće videti svoju duhovnu decu. Pavle je ovo božansko otkrivenje prihvatio s poniznošću, tako da se oprostio sa svojom rodbinom iz Božije porodice. Oni su shvatili da je došao čas razdvajanja, zagrlili su dobrog apostola i bez stida plakali, tužni zbog toga što ga više neće videti.

Pavle je znao u dubini svoga srca da je u svom odnosu prema Efežanima bio nedužan pred Bogom. Po pitanju njegovog propovedanja, on je to besprekorno obavio u svakom pogledu. On im je izneo celokupno evanđelje, pozvao ih je na pokajanje, podsticao ih je da nastave da žive u pravoj veri, jasno im je predočio puninu milosti evanđelja, otkrio im je istine i silu carstva Božijeg, razjasnio im je na koji način mogu postati dostojni Hristovog carskog državljanstva, primivši ih u prostranstva Svetog Duha. Oni su doživeli silu Hristove krvi i njegovu praktičnu zaštitu. Carstvo Božije nije predstavljalo samo neki teoretski pojam za crkvu. Božije prisustvo je bilo sa njima u pravom smislu te reči. Oni su čekali na pojavljivanje slave ovog carstva u predstojećem Hristovom drugom dolasku. Na taj način su postali bogati u veri, kao i odgovorni za svoje znanje, doživljaje i božanske darove.

Štaviše, Pavle je razotkrio starešinama crkve tajnu Božijeg savetovanja. On im je otkrio planove svetog Boga, od postanka do savrštenstva, od odabira vernika, do njihovog preobraženja u predstojećoj slavi. Teološka proučavanja su duboka, široka i visoka. Nemojte s ponosom misliti da znate Božiju volju po pitanju svega, jer vi ste još uvek ponizni učenik, kome je potreban duboki uvid u volju Božiju. Cilj naše vere nije samo da spoznamo božanske tajne, već da ih i na praktičan način sprovedemo u svom životu, ispoljavajući ljubav. Vera bez dela je mrtva, i potpuno neunosna.

Luka crkvene vođe naziva „starešinama“, dok ih Pavle naziva „nadglednicima“. Oni ih ne nazivaju sveštenicima, kao što je predočeno u arapskom prevodu 17. stiha ovog poglavlja, niti ih nazivaju mitropolitima ili papama, već vernim služiteljima, starateljima u crkvi, koji su zaduženi za pripremu sastanaka i upravljanje finansijama. Oni su se zajedno sastajali na molitvi, posećivali bolesne, propovedali izgubljenima i tešili žalosne. Oni nisu primali nikakvu platu za svoju službu, i nisu imali nikakva posebna građanska prava ili neki uzvišeni čin osim duhovne sile koju im je Hrist podario. Postoji samo jedan Sveti Duh u crkvi. Ali, postoje razni darovi i različiti nivoi zrelosti kod pojedinaca. Svaki hrišćanin je pozvan da postane dobar primer drugima, i radostan sluga među onima koji su u potrebi.

Hrist je rekao: „Primite Svetog Duha. Kome oprostite grehe, oprošteni su; a kome ne oprostite, nisu oprošteni.“ Ova zapovest se obistinjuje u svima onima koji propovedaju celokupno evanđelje i žive u skladu sa tim. Pavle nije postavljao starešine po svom izboru da budu episkopi crkve. Sam Sveti Duh ih je postavljao, pozivao, ispunjavao i činio u njima da rađaju duhovni plod. Teško onome koji, bez poziva Svetog Duha, žudi za službom u crkvi, uzvisuje samog sebe ili izliva na vernike svoja svetovna razmišljanja! Takav čovek škodi samom sebi i uništava čitavo stado. Njegov trud se završava neuspehom i očajem.

Pavle otvoreno govori onima koji su slomljeni u svom pokajanju i koji ponizno hode: „Sami poslušajte. Niste savršeni, jer i vas đavo kuša. Vi ste njegova meta. Razarač želi da navede starešine i vođe crkve da zapadnu u greh, sumnju i oholost, kako bi se stado prirodnim putem rasulo. Često se s pravom kaže: „Kakav pastir, takvo stado.“ Tamo gde propovednik traži od Boga da izlije svoje darove, blagoslove i silu na Njegove članove crkve, Božiji dom postaje radikalno izmenjen. Gospod izliva potoke svoje milosti na svoju crkvu, zbog toga što Hrist, preko svojih pastira, izliva svoju silu na crkvu. Treba primetiti da Hristov cilj nije pastir, nego stado, koje je njemu mnogo važnije od pastira.

Vođe u crkvi su, u svakom slučaju, Božiji ovlašćeni zastupnici i upravitelji. On je kupio svoju crkvu za sebe krvlju svog jedinstvenog Sina. Bog nije platio naše otkupljenje srebrom, zlatom, platinom, draguljima ili uranijumom, već je žrtvovao nešto najdragocenije što je imao. On je poslao svog Sina da žrtvuje svoj život kako bi nas u potpunosti spasio. Apostol zapoveda starešinama da bez prekida budno bdiju nad crkvom, kako bi uvek mogli da čuju glas ovaca i brinu se za njih. Vukovi nesumnjivo dolaze, neprijatelji hitaju ka njima, a i lažljivci nisu daleko. Crkva je uvek u opasnosti. Moramo shvatiti da ne živimo u miru, već usred bitke koja se vodi između raja i pakla.

Zli se koristi smicalicama i lukavošću kako bi zavarao vernike. Kao rezultat toga, pojavljuju se izopačena učenja, sinkretistička propaganda i struje neutralne površnosti. Istovremeno, neki se drže legalističkog fanatizma, koji teži nekom dodatnom posvećenju, umesto Hristovom oproštenju. Na takav način, oni žele svojim trudom sami sebe da spasu. Ako ispravna biblijska vera nestane, tada nestaju i ljubav i nada. Crkva je već postala iskvarena, ne zbog progonstva i nevolje, već zbog lažnog učenja.

Obmanjivač je poznat po sledećim odlikama:

Jedan od važnih darova crkvenog starešine jeste razlikovanje duhova, što mu pomaže da brzo nanjuši čudne duhove. Kada ih prepozna, on zatim može u poniznosti i ljubavi da ih savlada kroz molitvu i autoritet, i na taj način otera vukove koji su spremni da proždru stado. Na taj način crkva ostaje bezbedna, aktivna i delotvorna. Sam Pavle je na takav način služio tri godine u Efesu, utvrđujući pojedince u punini Hristove istine i ljubavi. Način na koji se obučavaju buduće vođe nije putem velikih sastanaka, već kroz jedinstvenu službu i duge razgovore sa onima koje je Gospod odabrao. Crkva će opstati samo tamo gde pojedinci uzajamno izgrađuju jedni druge.

Pored svih saveta koje im je Pavle dao, apostol je znao da sami saveti neće biti od velike pomoći, ukoliko ne postoji pokajanje i budnost. On se odmah okrenuo sa starešina na svog živog Gospoda. On se obratio Njemu, i u Njegove ruke je predao nadglednike i crkvu. Jedino Isus je Dobri Pastir, koji može sve da očuva. Pavle je svoj teret stavio u Hristove ruke, kao jemcu njegove vere.

U isto vreme, apostol je vodio svoje slušaoce do jedinog izvora božanske sile, a to je reč milosti. Ne nalazimo nijedan drugi izvor za silu Duha, spoznanje Boga, hrabrost vere, ili motivaciju ljubavi, osim u knjizi Novog zaveta. Na ovakav način, apostol vas preklinje da svakodnevno u molitvi čitate Sveto pismo, kako ne biste duhovno propali ili nestali.

Svakodnevno razmišljanje u reči milosti vas učvršćuje u Hristu i stvara u vama plod optimistične nade. Svaki hrišćanin će primiti nebeski deo, ne u ovom svetu, već u onom koji dolazi. Nemojte od svoga Gospoda očekivati novac, čast, kuće, zdravlje ili kola, nego težite onim stvarima koje su gore, tamo gde Hrist sedi Bogu s desne strane. Mi ćemo zajedno sa živim i usnulim svetima naslediti carstvo našeg nebeskog Oca, i to ne zbog bilo kakve zasluge s naše strane, nego isključivo po Njegovoj milosti. Onaj koji voli svet, gubi raj. Stoga izabreite: da li volite Boga, ili volite novac?

MOLITVA: O Gospode Isuse, zaštiti nas od ljubavi prema novcu i sinkretizma, i učvrsti nas u punini tvoje reči, kako bi tvoja milost mogla biti kompas koji usmerava naše korake. Pomozi nam da budemo budni i u molitvi za tvoje stado. Molimo te da spasiš mnoge od onih koji su odlutali, a nas sačuvaj od obmanjivača.

PITANJE 101: Zbog čega pastiri Božijeg stada moraju biti u svakom trenutku budni?