Previous Lesson -- Next Lesson
8. Iz Troade u Milit (Dela 20:13-16)
DELA 20:13-16
13 Mi pođosmo napred, na lađu, i otplovismo za Asos, odakle je trebalo da povezemo Pavla. Tako je, naime, on odredio pošto je hteo da sam ide pešice. 14 Kad se sastao s nama u Asosu, povezosmo ga i stigosmo u Mitilinu. 15 Odande odjedrismo sutradan i stigosmo nadomak Hiosa, Narednog dana preplovismo do Samosa, i noćismo u Trigiliju; a dan kasnije stigosmo u Milit. 16 Pavle je, naime, bio odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržao u Aziji, pošto je žurio da, ako bude moguće, stigne u Jerusalim do Pedesetnice.
Pavle i delegati različitih crkava nisu spavali te predivne noći. Ujutro su otplovili za Jerusalim. Međutim, Pavle se odvojio od svojih saputnika, koji su morem otplovili oko poluostrva, dok je on krenuo peške 25 kilometara do luke u Asosu. Pavle je želeo da se povuče i sam otpešači, kako bi imao veću slobodu da razgovara sa Bogom u samoći i molitvi, zahvaljujući, slaveći i veličajući ga za sve ono što je Isus učinio te predivne noći. Pavle je želeo svu slavu da oda Bogu. On se odvojio od svoje braće. On nije želeo od njih da ga posmatraju na neki spektakularan način ili da mu laskaju. Umesto toga, oni su zajedno trebali da razmisle i prepoznaju ono što je Gospod Isus učinio kada je vratio u život mladića iz Troade. Ovo vraćanje mrtvog mladića u život je bilo dokaz Božije sile na delu. To je predstavljalo simbol njegovog podizanja mnogih iz njihovog greha, gde god se punina i čistota Evanđelja propovedala. Pavle je peške prelazio velike razdaljine. On je imao više vremena nego što mi često imamo. Mi velikom brzinom putujemo od zemlje do zemlje, i govorimo više nego što se molimo. Apostol se molio u svojoj izolaciji, učestvujući u večnosti i Hristovim prostranstvima.
Da li vidite Tursku na mapi? Potražite imena velikih ostrva Mitiline, Hiosa i Samosa, koji leže između Turske i Grčke. Tamo ćete videti linije koje predstavljaju putanju Hristove pobedničke povorke.
Ovaj put, putnici nisu krenuli kao vojnici, usred duhovne i materijalne nevolje, već poput broda koji se preliva tovarom ili poput kamiona prepunog blagoslovima žetve. Pavle je došao sa velikodušnim prilogom iz svake crkve. Donacija u njegovoj ruci je simbolisala žrtvu crkava koje su bile poučene o Hristu, koje su sprovele u delo tu disciplinu žrtvovanja. To se odigralo dvadeset i pet godina nakon njegove smrti na krstu. Oni ne samo da su svom Gospodu prineli srebro i zlato, kako bi pomogli siromašnima, nego su prineli i sami sebe, kao žive žrtve. Oni su žrtvovali svoje vreme i snagu, uprkos opasnostima i nevoljama koje su ih okruživale. Da li ste vi prineli svoj život kao potpunu žrtvu za Hrista? Ili ste još uvek sebični i škrti?
Pavle je želeo da stigne u Jerusalim do dana Pedesetnice. Ovaj stari jevrejski praznik je bio dan Zahvalnosti koji je sledio nakon žetve. Istovremeno, taj praznik je predstavljao početak hrišćanske crkve. Pavle je došao sa velikom žetvom, koja će se uskoro pretvoriti u početnu tačku za propovedanje evanđelja čitavom svetu. Niko nije obuhvatio toliko oblasti kao Pavle. Samo jedan vek nakon izlivanja Svetog Duha na učenike koji su se molili, crkve su bile osnovane u svim centrima i prestonicama između Jerusalima i Rima, i bile su ispunjene ovim blaženim Duhom. To je bilo najveće čudo tog prvog perioda crkvene istorije. Ove prestonice su bile poput srca, koja su pumpala krv života u udove čitavog tela. Na ovaj način, Evanđelje se uvuklo u sve oblasti i regije. Sve to se odigralo bez ijednog zamaha mačem, bez centralne organizacije, bez finansiranja, i bez međunarodne pomoći. Isusovo ime je sijalo je poput Spasitelja nad svim ovim ljudima, iako Evanđelje još uvek nije bilo napisano na grčkom jeziku. Štaviše, Evanđelje spasenja se zasnivalo isključivo na usmenom svedočenju očevidaca ili na poslanicama. Evanđelja su kasnije bila napisana kako bi osnažila nove crkve, koje su želele da znaju nešto više o Isusovom životu i istoriji njegovih dela. Prve knjige, koje su obeležile početak crkvenog doba, nisu bile evanđelja, već poslanice, koje su bile propraćene načinom života apostola, služeći kao dokaz sile spasenja.
Mi i dan danas živimo od božanske sile koja proizlazi od Hristovih apostola, zbog toga što njihove poslanice predstavljaju moćne propovedi, upozorenja, prekore i utehe za sve crkve. Da li ti želiš da prepoznaš duhovni život u prvim crkvama? Onda proučavaj poslanice. Tamo ćeš imati udela u rekama Svetog Duha, koji sve do sada deluje u ovom svetu, izgrađujući vernike i učvršćujući ih u njihovoj pokornosti Hristu.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, mi smo ti zahvalni zbog toga što si podigao mnoštvo ljudi iz smrti greha i prestupa. Ti nam daješ silu kroz njihove reči, kao znak tvoje milosti. Pomozi nam da prinesemo svoja tela i živote na žrtvu, ugodnu i večnu, ne samo rečima i osećanjima, nego i delima, u vidu korišćenja našeg vremena i novca, donoseći naš umor pred tebe, dok nastavljamo da hodamo u istini.
PITANJE 99: Zbog čega je Pavle krenuo sam iz Troade u Efes?