Previous Lesson -- Next Lesson
7. Pavle u Atini (Dela 17:16-34)
DELA 17:22-29
Atina je jedan veličanstven i prelep grad, ali Jerusalim je izuzetniji. Brežuljci oko Atine, ravnice i more su u takvom skladu, kao privlačna muzika. Ali, Jerusalim izgleda kao oltar, okružen brežuljcima i planinama suda i milosti. Pavle je stajao u samom srcu grčke umetnosti, u središtu atinjanske kulture, u senci Partenona, pokraj hrama Minervi. On je težio tome da živi za jedinog živog Boga, Stvoritelja, Svemoćnog i Sve-vladajućeg. Pavle nije propovedao raspetog Hrista, jer njegovi slušaoci ne bi razumeli oproštenje, a oni nisu ni tragali za njim. On im nije razotkrio sve principe svoje vere, niti je odgovorio na zahteve ljudi. Povrh toga, on im nije izneo svoj duhovni uvid, koji je ostao skriven od njegovih slušaoca. On im je propovedao kako bi oni mogli da budu spaseni. On je započeo sa prvim korakom, strahom Božijim, koji predstavlja početak mudrosti. Mudar propovednik je nastojao da oslobodi Atinjane od njihovog verovanja u mnoge bogove. On je želeo da ih dovede do toga da shvate da postoji samo jedan Bog, da im pokaže njihovu odgovornost pred njim, kako bi oni počeli da se interesuju za njegovu volju. Tek tada bi oni bili u mogućnosti da se pokaju i drhte u strahu pred njegovim svetim Bićem.
Pavle nije osudio filozofe i učenjake zbog njihovog duhovnog neznanja. On se ponizio pred njihovom površnom religioznošću, ukazujući čast njihovoj dobroj nameri, iako je bio strašno uzrujan zbog mnoštva njihovih bogova. Apostol je mogao da napravi razliku između izgubljenih ljudi i njihovog stanja izgubljenosti. On nije odbacio izgubljenog tragaoca, već mu je ponudio ono za čim je uporno tragao. Svi ljudi, duboko u sebi, čeznu za Bogom. Ali na žalost, oni ne samo da ga ne poznaju, već nisu ni u mogućnosti da dođu k njemu sa svojim gresima.
Pavle je ustao usred ovih arogantnih genijalaca i smelo istakao da on poznaje nepoznatog Boga. Ovaj nepoznati Bog, o kome je on propovedao, za njih je i dalje ostao skriven. Ono što je bilo čudno jeste da Atinjani, u svojoj religioznoj revnosti, nisu želeli da propuste iz svog slavljenja bilo koje božanstvo sa kojim možda još uvek nisu bili upoznati. Zbog toga su izgradili oltar nepoznatom bogu, na kome su prinosili žrtve kako bi se zaštitili od njegovog gneva. Pavle je upotrebio ovaj paganski oltar kao kariku koja spaja njihovo idolopoklonstvo i njegovu veru. Koristeći to, on je istakao svojim slušaocima da postoji samo jedan Svemogući Bog, koji upravlja, i dan danas, nebesima i zemljom, oblacima i vetrovima. On u svojim rukama drži mora, prostranstva i zvezde. On je čak izbrojao svaku dlaku na našim glavama. Svi mi smo u strašnoj potrebi, usred našeg tehnološkog doba, da duboko prodremo u slavu i veličinu ovog silnog Boga, Stvoritelja svega. Uistinu moramo da shvatimo da nove nauke fizike, hemije, biologije i astronomije su samo sredstva kojima možemo da objasnimo njegovu neograničenu moć. Živi Bog je veći od našeg uma, i viši od našeg razumevanja. On je stvorio našu malu lobanju u kojoj je smešten naš mozak. Svi mi smo stvorenja, ali on je stvarajući Duh. Zbog našeg greha, mi smo odvojeni od njega. Takav je odnos između čoveka i Boga. Svi mi moramo iznova da upoznamo Boga, i moramo da usmerimo naše misli ka njemu kako ne bismo obožavali nauku, tehnologiju, ljude i novac, zaboravljajući na taj način jedinog pravog Boga.
Silnom Bogu nije potrebno naše slavljenje ili prinošenje žrtava, jer On je svet i sam po sebi je velik. On nije zavistan od ljudske pomoći, i nisu mu potrebne hrana ili žrtve. Štaviše, On nije ograničen ili zarobljen u hramovima i crkvama. Njegov Duh nije skamenjen u idolima ili drugom čudnom kamenju. Naš Bog je slobodan i veličanstven. On ostvaruje svoje planove neprekidno stvarajući život u ljudima, životinjama i biljkama. Čak i nove zvezde nastaju po njegovoj volji, od svetlosti i maglovitih gasova, pre nego što se sabiju u čvrstu materiju. Ko god odaje poštu Stvoritelju, obavio je svoju prvu dužnost koju ima prema njemu. Naša dela zahvalnosti i slavljenja su neizbežna ukoliko shvatamo njegovu slavu. Na ovaj način je Pavle nameravao da oslobodi svoje slušaoce od njihovog verovanja u zlatne idole i mermerne hramove. On je pokušao da ih dovede do Boga, velikog Stvoritelja.
Apostol je zatim ukazao na Boga koji vlada nad svime, koji interveniše u istoriji naroda. On nas je stvorio od Adama, dao je zapovesti svim narodima, i učinio je da narodi napreduju, uprkos sili greha koji prebiva u njihovim telima. Ko god se drži i poštuje njegove svete zakone, on opstaje. Ali, ko napusti Boga utopiće se u raskoši sebičnosti. Milosrdni Bog svakom plemenu i svakom narodu daje vremena za razmišljanje, vremena za realizaciju talenata i uspeha. On utvrđuje za njih granice mesta u kojima će živeti. Ko god izgubi svoje poštovanje prema Bogu, takođe gubi svoja ljudska prava. Najvažnija dužnost svih naroda jeste da traži Boga i da ga veliča. Cilj naših ambicija ne sme biti novac, dostojanstvo, moć ili nauka, već sâm živi Bog. Svaki čovek koji nije usmeren ka Bogu je izgubljen. Da li vi tragate za svojim Gospodom, ili se vaš život okreće samo oko vas? Da li jurite za propadljivim ciljevima, ili čvrsto stojite u Bogu koji sve pruža? Jedino On je svakodnevni Stvoritelj života, onaj koji upravlja ljudima na osnovu njihovih postupaka.
Silni Bog ne sedi na nebeskim oblacima, niti prebiva u hramovima sačinjenim od kamenja, jer On je Duh, i prisutan je svuda. On nije odsutan ili daleko od nas, niti je nerpistupačan bilo kome od nas. On je blizu vas. On čuje svaku reč koju izgovorite, i poznaje svaku vašu misao. Vaša savest je otkrivena pred njim. Na njoj se može videti svaka mrlja, kao kada se hram ljudskog tela pojavi pred električnim svetlom lekarskog aparata. Pred njim se ništa ne može sakriti. Vaša savest otkriva vaš greh.
Ko god prepoznaje Božiji poziv koji nam je upućen, čak i dok smo još uvek grešni, i drhti pred ljubavlju Božijom, on će slaviti njega, Boga koji nas je stvorio po svom obliču. Kako bi objasnio ovaj glavni odnos između Boga i čoveka, Pavle je citirao grčkog filozofa, govoreći: "Božiji smo rod". Ova izjava je zadivljujuća. Izvor našeg bića ne potiče iz ništavnosti, mrtve materije ili zla. Mi potičemo od Boga, i jesmo u njemu. On je naš tok i naša destinacija. Naše misli moraju biti usmerene isključivo ka Bogu, jer u suprotnom padamo u greh. Nikakva umetnička dela, ni velelepne građevine koje svetlucaju kao zlato na sunčevoj svetlosti, niti bilo koji sistem filozofskih ideja ne može ovom svetu da otkrije Božiju slavu. Svaki čovek je potomak Svevišnjega, i pozvan je na to da prikaže Božije obličje u sebi.
MOLITVA: O sveti Bože, ti si stvorio čitav univerzum i u tvom strpljenju ti ga i dalje održavaš. Mi u tebi živimo, i u tvom milosrđu nastavljamo dalje. Zahvalni smo ti na tvojoj velikoj ljubavi. Molimo te usmeri naše misli, u svakom trenutku, ka tebi.
PITANJE 86: Koje su bile tri glavne ideje u prvom delu Pavlove propovedi pred filozofima u Atini?