Previous Lesson -- Next Lesson
7. Pavle u Atini (Dela 17:16-34)
DELA 17:16-21
16 Dok ih je Pavle čekao u Atini, bio je ogorčen jer je video da je grad pun idola. 17 Sa Judejima i pobožnim Grcima raspravljao je u sinagogi, a svakog dana na trgu sa onima koji bi se onde zatekli. 18 Tako s njim počeše da raspravljaju i neki filozofi - epikurejci i stoici. Jedni rekoše: "Šta ovaj brbljivac hoće da kaže?" A drugi: "Izgleda da objavljuje tuđe bogove" - pošto je propovedao evanđelje o Isusu i vaskrsenju. 19 Onda ga uzeše i odvedoše na Areopag pa mu rekoše: "Možemo li da znamo kakvo je to novo učenje koje iznosiš? 20 Puniš nam uši nekim čudnim stvarima pa hoćemo da znamo šta je to." 21 A svi Atinjani, i stranci koji su među njima živeli, nisu trošili vreme ni na šta drugo osim na pričanje i slušanje novosti.
Neka od braće su otpratili Pavla iz Verije u Atinu. A tamo je ostao sam. On nije ušao u ovaj grad po svom planu i namerama. Sam Bog ga je odveo tamo da se rva sa grčkim filozofima. Tamo, u poznatom grčkom gradu, Pavle je čekao na Timoteja i Silu. Zajedno, kroz služenje i uzajamne molitve, oni su se nadali da će nadvladati ponosite duhove u ovoj čuvenoj prestonici.
Časni apostol paganima, međutim, nije mogao samo da sedi, čekajući skrštenih ruku. Šetajući gradom, postao je veoma uznemiren i duboko potresen kada je zapazio koliko su mermerni hramovi bili prepuni idola. Jevreji su prevazišli klanjanje bogovima. Međutim ovde, u Atini, oni su se ponovo digli. Pavle je s bolom odmah shvatio da su idolopoklonstvo i sinkretizam bili razlog nedostatka prave, iskrene vere u ovom velikom gradu.
Atinjani nisu smatrali veru neophodnom istinom niti suštinskim elementom. Oni nisu shvatili istinu nadahnuća. Umesto toga, oni su uzdizali svoje umove iznad svih ostalih principa. Svako učenje i svaka ideja je bila analizirana putem njihovih filozofija. U svetlu ove užasne činjenice, Pavle se borio protiv bogova taštine, koji su bili motivacija i razlog ovih ateističkih filozofija. On se trudio da okrene Atinjane od služenja idolima ka služenju jedinom živom Bogu.
Intelekt, spoznaja i razmišljanje su nesumnjivo božanski darovi, međutim, tamo gde čovek živi odvojeno od Boga i bez svog Gospoda, svako ljudsko gledište postaje izopačeno, iskvareno i zlo. Mislioci ubrzo postaju ponosni i uobraženi. Oni ne mogu razumeti Boga svojim umovima, tako da, uprkos svojoj genijalnosti, oni slepo upadaju u bezumlje. Njihovo nepoštovanje živog Boga i mnogobrojna sujeverja o polu-bogovima i nečistim duhovima naveli su ljudska bića da počnu da obožavaju čoveka. Onaj ko ne poznaje Boga, sebe čini bogom, središtem univerzuma i mernom jedinicom svega.
Pavle je postajao sve ljući zbog nevere Atinjana, posebno zbog toga što su se klanjali mnogim bogovima. Ovaj gnev će postati veliki blagoslov, i bio je upotrebljen kako bi se uvelo doba milosti u Evropu. Hristov apostol je, na slavu Božiju, počeo da leči bolesno telo Evrope. On je nejevrejima predstavio živog Hrista, jedinu nadu. Pavlovo ogorčenje prema ateističkoj umetnosti, religijama, i filozofijama je dovelo do toga da seEvropa otvori ovom evangelizacionom misionaru.
U skladu sa njegovim običajem, Pavle je prvo pošao u jevrejsku sinagogu, da bi se tamo sastao sa ljudima koji poštuju Boga. Međutim, nigde ne čitamo da je bilo ko od jevreja ili pobožnih nejevreja prihvatio Hrista. Svi stanovnici ovog grada su se već navikli da od vere prave samo teoretske igre. Čak i u jevrejskoj sinagogi, oni bi razgovarali o različitim filozofskim mišljenjima, umesto da su se pokoravali istinskom Božijem otkrivenju.
Nakon ovog sastanka, apostol je izašao na ulice i počeo da propoveda pokraj puta i na javnim trgovima. U Atini, svako je mogao da kaže šta god je želeo. Govor i pisanje su postali jeftini i ponižavajući. Svako je samog sebe smatrao malim filozofom. Pavle, u svojoj mudrosti, Atinjanima nije predstavio evanđelje putem propovedanja. Umesto toga, koristeći Sokratov metod propitivanja, nadao se da će moći da se obrati ovim učenicima misli, upotrebom istog metoda na koji su već navikli.
Nakon izvesnog vremena, neki od onih koji su sebe smatrali filozofima poniziše se i zatražiše debatu sa ovim jevrejskim putnikom. Epikurejci su bili egzistencijalisti, koji su smatrali da je svrha ljudskog života bilo dostizanje zadovoljstva. Oni su svaku drugu zamisao smatrali snovima i maštom. Stoici su nastojali da prevaziđu karnalan um. Kroz razvoj vrlina i samo-kontrole, oni su se nadali da će biti izbavljeni iz ropstva nečistih motiva. Ni egzistencijalisti ni idealisti nisu razumeli Pavlovu poruku, i nazvali su ga "brbljivcem". Grčka reč za ovaj izraz u prevodu znači "skupljač semena", u tom smislu kao da onaj koji govori u sebi uopšte ne poseduje nikakavu sposobnost razmišljanja, već da umesto toga, prodaje na malo parčiće znanja koje je pokupio od drugih. Na taj način, oni su smatrali, da on nije bio sposoban da iznese bilo kakvu sintezu jedinstvenog mentalnog razmišljanja. Razbacivao se idejama bez ikakvog reda, nesposoban da ih svari, poput semena u guši kokoške.
Neki od njih su čuli Pavla kako govori da je Isus Gospod slave, i da je njegovo vaskrsenje znak naše budućnosti. Oni su želeli još više da slušaju ove teme na jedan logičan način, kako bi mogli kritički da analiziraju i prosude njegove principe. Tako bi mogli ili da ga ismeju ili da ga prihvate u uži krug mislioca. Međutim, nijedan od slušaoca nije smatrao da mu je preko potreban Bog, niti se bilo ko od njih pokajao ili pokazao da je svestan svojih greha. Njihova glavna misao počivala je na tome da se dobro zabave i da ugode svojim ušima. Oni su želeli da pronađu nešto neuobičajeno, što bi kasnije mogli da pomenu u svojim knjigama. U najmanju ruku, oni su želeli da pronađu nešto što bi im koristilo da nastave sa svojim kritikovanjem i ismevanjem ovog jadnog čoveka.
Moguće je da su posmatrači unutar kulturnih krugova učestvovali u ovoj debati, zbog toga što su uhvatili Pavla i izveli ga pred gradsko veće. Mišljenja, doktrine i principi su tamo mogli biti prosuđivani kako bi se dokazalo da li je neki čudan duh ušao u zemlju, nešto što bi poremetilo harmoniju mnogih duhova u Atini. Koristeći se lažnom ljubaznošću, oni su ga zamolili da obrazloži doktrinu i principe njegove filozofije.
Njihova srca nisu tragala za Bogom, a njihovi umovi nisu bili gladni pravedosti. Oni su jedino želeli da pokore Pavlova razmišljanja pravilima igre koje su sledili njihovi principi. Nijedan od njih nije verovao da je s pravom moguće poznavati istinu. Za njih, Bog je bio skriven. Njihove misli su bile prepune požude i preljube. Mogla je da ih zarobi svaka sjajna, intelektualna misao. Bili su otvoreni za svaku privlačnu doktrinu, a njihova filozofija je naglašavala isključivo egoizam. Svaki od ovih jadnih mislioca je želeo da pokaže svoju samo-zavedenu genijalnost. Oni nisu znali da jedino Bog je velik, i da je čovek pred njim beskoristan i ništavan. Takođe bi trebalo napomenuti da je jedan od njihovih mudraca prepoznao svoje slepilo i pesimistički priznao: "Ja znam da ništa ne znam." Zapravo, on nije poznavao Boga, i prema tome nije poznavao ni sebe. On je bio samo slepi vodič slepima.
MOLITVA: O sveti, istiniti Bože, sačuvaj me od buntovnih misli, da bih mogao da se potčinim tvom znanju kako ne bih zalutao u igri filozofskih ideja, obožavajući druge ljude i sebe. Samo ti si velik, a mi smo beskorisni, grešni i puni preljube u svom duhu. Oprosti nam na našim mentalnim gresima, i posveti naše umove, kako bismo mogli nastaviti da živim u tvojoj reči.
PITANJE 85: Zbog čega je Pavle bio toliko uznemiren mnoštvom bogova u Atini?