Previous Lesson -- Next Lesson
B - Sabor Apostola u Jerusalimu (Dela 15:1-35)
DELA 15:6-12
6 Tada se apostoli i starešine okupiše da razmotre ovo pitanje. 7 Pošto je došlo do velike prepirke, ustade Petar pa im reče: "Braćo, vi znate da me je još od prvih dana Bog izabrao između vas da pagani iz mojih usta čuju reč evanđelja i poveruju. I Bog, koji poznaje srca, potvrdio ih je davši im Svetoga Duha kao i nama, 9 i nije napravio nikakvu razliku između nas i njih, očistivši njihova srca verom. 10 Zašto, dakle, sada iskušavate Boga stavljajući učenicima na vrat jaram koji ni naši praoci ni mi nismo mogli da ponesemo? 11 Nego, verujemo da smo spaseni milošću Gospoda Isusa , baš kao i oni." 12 Tada svi zaćutaše pa saslušaše Varnavu i Pavla, koji ispričaše koja je sve znamenja i čuda Bog preko njih učinio među paganima.
Nakon zajedničkog sastanka, koji je bio održan u prisustvu svih članova, crkvene starešine su ponovo održale jedan sastanak zatvorenog tipa. Njihov cilj je bio da, kroz molitvu i duboko razmatranje Zakona i Proroka, dođu do razjašnjenja po pitanju zakona i evanđelja. Ovaj sastanak je bio dug i veoma žustar zbog velike razlike između Starozavetnih zahteva i darova milosti u Novom zavetu. Ko god ne razume istinitost ove razlike, taj Bibliju čita samo površno. Ipak, na kraju diskusije, ustade Petar odvažan u svojoj objavi o temeljima našeg spasenja pod vođstvom Svetog Duha. On je naglasio da Bog nije zamolio Pavla da ide nejevrejima. Umesto toga, On mu je direktno zapovedio da nejevrejima prenese evanđelje, i na taj način ostvari Božiju volju. Kao rezultat toga, mnogi su poverovali. Njihova vera je bila potvrđena, ne samo kroz teoretsko prihvatanje. Ona se ispoljila tako što su oni u potpunosti predali svoja srca Isusu, primajući spasenje koje je On pribavio na krstu.
Bog je Sveznajući Bog, koji ispituje srca i potvrđuje veru u Isusa tako što svojim Duhom zapečati vernika. Svaki iskreni vernik u Hrista prima jasno svedočanstvo od Boga, koje nije napisano na propadljivom papiru, nego je zapečaćeno Svetim Duhom, koji prebiva u srcima onih koji vole Isusa. Pavle je napisao Efežanima: "U njemu ste, kad ste poverovali, i obeleženi pečatom - obećanim Svetim Duhom."
Ne postoji jedan Sveti Duh za jevreje, a drugi za nejevreje. Jevrejin koji prihvati živog Isusa živi u istoj sili kao i vernik koji nije jevrejin. Ne postoji nikakva razlika među vernicima kada su u pitanju rasa, pol, godine, kultura i imovina. Svi su jedno u Hristu, kao što smo svi grešni po prirodi. Svaki vernik je opravdan i očišćen Hristovom krvlju. Sveti Duh ne prebiva ni u jednom čoveku bez potpunog očišćenja, jer Duh Božiji i greh nikako ne mogu zajedno da prebivaju u srcu. Ko prebiva u vašem srcu, Hrist ili zli?
Petar je nastavio svoje svedočanstvo vezano za Božije besplatno delo. On je obznanio da su svi učitelji zakona Božiji propitivači i da se time suprotstavljaju njegovom planu. Ako je Svetac odlučio da otkupi nejevreje mimo zakona, zar može bilo koje stvorenje da ga spreči u tome? Božija ljubav je mnogo veća nego što naš um može da zamisli, i mi je ne možemo razumeti.
Ovom odbranom, Petar je nazvao zakon "teškim jarmom" od kog nas je Isus izbavio, govoreći: "Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti." Ko god namerava da ispuni Mojsijev Zakon u svojoj sili, biće slomljen neizvodljivom Božijom zapovešću: "Budite sveti, kao što sam ja svet." Niko ne može da bude svet kao što je Bog, zbog toga što će zakon u potpunosti ophrvati svakoga ko teži da bude svet po svojoj zasluzi. Hrist nas je u potpunosti oslobodio od jarma Starog zaveta, i na naš vrat je stavio njegov jaram, koji je lak (Matej 11:30). Sâm Hrist nosi ovaj jaram zajedno sa nama. Mi ne možemo da živimo bez božanskog jarma, zato što ovaj jaram simboliše naše zajedništvo sa Bogom i Hristom. Mi smo sjedinjeni sa njim u Novom zavetu, a to je jaram koji je lak. Mi idemo tamo kuda On ide, i zaustavljamo se tamo gde On stane. U zajedništvu sa nama, On nas menja kroz njegovu poniznost i krotkost.
Petar je učiteljima zakona u Jerusalimu jasno stavio do znanja da ni oni, ni on, niti njihovi pobožni oci nisu mogli da ispune zakon na praktičan način, jer svi su slabi, zli, i nedostojni zajedništva sa Bogom. Na taj način, on je potvrdio i za samog sebe da je takođe zao i daleko od dobrog. Ko god ne priznaje ovaj princip, još uvek nije priznao Hrista. Taj još uvek stoji sa jednom nogom u Starom zavetu, dok drugom pokušava da uđe u Novi zavet.
Nakon ovog priznanja, Petar je izgovorio sažetak svih Novozavetnih izjava. Sa potpunom jasnoćom u Duhu, on je suštinu hrišćanske crkve. Spasenje ne primamo zbog dela, molitvi, ispravnog ponašanja, davanja milostinje, hodočašća, obrezanja ili rituala, nego samo po čistoj milosti krvi Isusa Hrista. Mi smo opravdani pred Bogom samo kroz njegovu krv i verno zastupanje za nas. Mi primamo silu koja nas podstiče da činimo ono nemoguće - da volimo svoje neprijatelje i da se posvećujemo za službu Bogu. Štaviše, mi ne verujemo da će nam na Dan suda biti suđeno po delima našim, jer bismo u suprotnom bili uništeni. Svoju nadu u potpunosti usmeravamo ka njegovoj milosti. Naša prošlost, sadašnjost i budućnost su povezani jedino sa milošću oproštenja, milošću učvršćenja, i milošću usavršavanja. Zbog toga radosno svedočimo o tome, govoreći: "Od njegove smo punine svi primili i to milost na milost." (Jovan 1:16)
Nakon ovog Petrovog svedočanstva, koje je bilo vođeno Svetim Duhom, niko od farisejske braće se nije usuđivao ni reč da izgovori. Niko od njih nije želeo da kuša Boga, i niko od njih se nije usuđivao da okrene leđa milosti u korist zakona kao temelja spasenja koje dolazi.
Varnava je, a za njim i Pavle, ponovo govorio o detaljima Hristove pobedničke povorke u Maloj Aziji, i načinu na koji je Bog potvrdio svoju otkupljujuću volju predivnim čudima i znamenjima. Pavle je bio suzdržan na ovom sastanku, dajući prednost uglednom Varvani, da on govori o njihovom misionarskom putovanju. Ovim svedočanstvom, Varnava je u ljubavi učinio konačnu uslugu Pavlu i crkvi. On je ujedinio ove dve grupe zajedno, kako ne postojale odvojene crkve - jedna za jevrejske hrišćane, a druga za nejevrejske.
Vaskrsli Hrist je svojim Duhom vodio apostole da smelo nastave dalje. Razmišljanja svih prisutnih, s obzirom da nisu mogli da dosegnu potpuno razumevanje zakona, su uletela u raspravu. Hrist je, dakle, sjedinio dve nesaglasne strane tako što je učinio da njihove savesti i iskustva u Svetom Duhu budu temelj donošenja odluke, a ne merilo njihovog razumevanja. Apostoli nisu otvrdnuli svoja srca na glas Svetog Duha. Oni su poslušali poziv Novog zaveta i svoju nadu su položili isključivo u milost.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, zahvalni smo ti što si vodio srca apostola na ovom odlučujućem saboru, ukazujući na suštinu evanđelja, učvršćujući je kao svetiljku tvoje crkve. Pomozi nam da se ne povučemo u jevrejski zakon i da ne opravdavamo sami sebe, nego da priđemo tronu milosti na Dan suda uzdajući se u tvoju krv. Hvala ti što tvoj Duh svedoči našem duhu da mi jesmo deca Božija.
PITANJE 73: Kako je glasila Petrova izjava, koja je postala tema njegove propovedi? Zbog čega je hrišćanska crkva to smatrala temeljem spasenja?
OBRATITE PAŽNJU: Treba zapaziti da ova izjava apostola Petra predstavlja vrhunac u razvoju knjige Dela apostolskih. Ona je, zapravo, njen duhovni centar. Štaviše, ona se nalazi u sredini ove značajne knjige, i ukupan broj reči pre i posle nje je potpuno isti. Ovaj stih je, istovremeno, poslednja Petrova objava u knjizi Dela apostolskih. Ona označava sažetak i krunu njegove propovedi. Od ovog časa na dalje, Luka više ništa ne spominje u vezi sa Petrovim životom. On je upotpunio svoj položaj crkvenog služitelja time što je ubedljivo obrazložio evanđelje milosti kao temelj istinskog spasenja.