Previous Lesson -- Next Lesson
5. Osnivanje crkve u Listri (Dela 14:8-20)
DELA 14:8-18
8 A u Listri je sedeo jedan čovek kome su noge bile oduzete; bio je hrom od rođenja i nikad nije prohodao. 9 Dok je slušao Pavla kako govori, Pavle ga prodorno pogleda i vide da veruje u izlečenje, 10 pa veoma glasno reče: "Osovi se na svoje noge!" I čovek skoči i prohoda. 11 Kad je narod video šta je Pavle učinio, povika na likaonskom: "Bogovi su postali slični ljudima i sišli k nama!" 12 Varnavu nazvaše Zevsom, a Pavla Hermesom, pošto je on bio glavni govornik. 13 A sveštenik Zevsovog hrama, koji se nalazio odmah pored grada, dovede bikove i donese vence na gradsku kapiju pa htede s narodom da im prinese žrtvu. 14 Kad su apostoli Varnava i Pavle čuli za to, razderaše svoju odeću pa uleteše među narod, vičući: 15 "Ljudi, šta to radite? I mi smo ljudi kao i vi. Mi vam propovedamo evanđelje da se od ovih ispraznosti okrenete živome Bogu, koji je stvorio nebo, zemlju i more, i sve u njima. 16 On je u prošlosti pustio sve narode da idu svojim putem, 17 ali vas ipak nije ostavio bez svedočanstva o sebi: on vam čini dobro, daje vam kišu sa neba i rodove godine, obilje hrane i radost u srcu." 18 I jedva su ih ovim rečima odvratili da im ne prinesu žrtvu.
Čudesno isceljenje je bilo učinjeno u Listri, gradu koji se nalazio na 30 kilometara jugozapadno od Ikoniuma. Isus je iscelio bogalja kroz reči apostola Pavla. Nekoliko godina pre ovog događaja, i Petar je takođe u imenu Isusa Hrista iscelio čoveka, pokraj kapije hrama, koji je bio paralisan još od majčine utrobe. Ovo isceljenje je prouzrokovalo veliko okupljanje naroda u dvorištu hrama, gde je zatim Petar izneo jednu veoma delotvornu propoved. Kao rezultat toga, Petar je bio odveden na sud pred jevrejsko vrhovno veće.
Potpuno ista stvar se dogodila i Pavlu u Listri. Dok je apostol propovedao mnoštvu naroda, zapazio je jednog čoveka koji je ceo svoj život proveo kao bogalj. Ovaj siroti čovek je razumeo govornika i verovao je u Hristovu moć. Kada se njegov pogled susreo sa Pavlovim, apostol je tog časa razumeo Božiju volju. On je pogledao pravo u njega i zapovedio mu da odmah stane na svoje noge i počne hoda. Hristova sila je delovala kroz reči apostola Pavla, iako nije izgovorio Isusovo ime i nije uhvatio bogalja za ruku, kao što je to Petar učinio. Ovaj bolesni čovek je čuo evanđelje i poverovao je u radosnu vest spasenja. Njegova vera ga je spasila.
Listra je bio idolopoklonički grad, čiji stanovnici nisu bili upoznati sa jedinim svetim Bogom, pred kojim su svi ljudi krivci. Ovi idolopoklonici su verovali u mnoge bogove i duhove. Oni su verovali u tu mogućnost da njihovi bogovi mogu da se otelotvore i hodaju među njima. Oni su takođe bili spremni na to da obožavaju slavne ličnosti, jer duhovi pakla i izgubljenih ljudi ne žive daleko jedni od drugih.
Kada je to mnoštvo naroda čulo Varnavu i Pavla i kada su videli bolesnika koji je bio isceljen, oni su pomislili da su dobri bogovi posetili njihov grad. Varnavi su dali ime Zevs, zato što je imao iste odlike kao i otac njihovih bogova, vrhovni bog grčkog Panteona, u čijem očinskom duhu je prebivala dobrota, tišina i razboritost. Pavlu su dali ime Hermes, glasnik bogova, koji se isticao svojim aktivnostima, dinamičnom akcijom, govorom i borbom. Pošto je postojao jedan stari Zevsov hram izvan grada, sveštenik boga Zevsa je odmah shvatio taj znak, pomišljajući da je došao čas da se pokrene i obavi svoju dužnost. On je uzbuđeno požurio da donese dva ugojena bika okićena cvećem, u želji da prinese žrtvu apostolima. Pozvao je veliki broj ljudi iz grada da dođu na radosnu gozbu, koja će se održati u čast bogova. Takve gozbe po hramovima su se odlikovale pijančenjem, terevenkama i preljubama. Na takav način, oni su smatrali da nagrađuju bogove blagoslovima ako svu svoju energiju prepuste užicima i porocima.
Pavle i Varnava nisu istog trena shvatili povike ove gomile ljudi koja je govorila na svom maternjem dijalektu. Oni su se nalazili na određenoj udaljenosti od njih gde su im ljudi ukazivali poštovanje i obožavanje. Kada su dvojica apostola shvatila šta ljudi nameravaju da učine, oni se zgroziše i uplašiše. Brzo su utrčali usred ovog mnoštva i iscepali svoju odeću, izražavajući time svoj gnev i revnost za Boga. Pavle se popeo na jednu visoku stenu i povikao: "Stanite! Grešite! Mi uopšte nismo bogovi, nego smo ljudska bića kao i vi, sačinjeni do krvi i mesa. Vi ste se prevarili. Zevs i Hermes vas nisu posetili, jer ti bogovi su ništavni. Oni su ništa drugo do nepostojeće izmišljotine. Svi bogovi kojima se vi klanjate su ništavne, beskorisne stvari, nesposobne da rasuđuju, neunosne, nemoćne i beživotne.
Mi smo ovde da vam propovedamo o jednom, svetom, istinskom Bogu, koji je stvorio nebo i zemlju i sve što je u njima, sve što vidite, pa čak i vas same. Svi smo mi stvorenja jednog dobrog Boga, koji nikoga ne primorava da čini njegovu volju, nego one koji mu se opiru prepušta požudama njihovih srca, da sami sebe čine nečistima. Uprkos ljudskoj sebičnosti, Bog nastavlja svoju istoriju sa njima. On ne samo da voli poslušne, već voli i neposlušne, i pruža im kišu, sunce, toplotu, hladnoću i useve u pravom trenutku. Jedino Bog nam pruža sve što nam je potrebno, gozbu i radost, a ne Hermes, Zevs ili bilo koji slični duh, jer svi su oni ništavni. Dvojica apostola su na takav način govorili kako pojedincima tako i mnoštvu ljudi, i sa dosta truda su uspeli da ih spreče od prinošenja žrtava. Sveštenik je bio ljut, a okupljeni narod, razmišljajući o užicima koje su propustili vezano za njihove bogove, vratio se ozlojeđen nazad svojim kućama, kao da je grom udario sa neba. Čitav grad je govorio o dvojici apostola i njihovom čudnom propovedanju o jednom jedinom Bogu.
PITANJE 69: Zbog čega je Pavle sve bogove nazvao ništavnima?