Previous Lesson -- Next Lesson
4. Hristovo objavljivanje Savlu u blizini Damaska (Dela 9:1-5)
DELA 9:1-5
1 A Savle, i dalje silno obuzet željom dda preti Gospodnjim učenicima i da ih ubija, ode prvosvešteniku 2 i zamoli ga za pisma sinagogama u Damasku da bi – ako nađe sledbenike ovog Puta, muškarce ili žene – mogao u okovima da ih dovede u Jerusalim. 3 Kad je, putujući, stigao već blizu Damaska, iznenada ga obasja svetlost sa neba. 4 On pade na zemlju i začu glas kako mu govori: “Savle, Savle, zašto me progoniš?” 5 A on upita: “Ko si ti, Gospode?” “Ja sam Isus, koga ti progoniš”, reče mu. “teško ti je protiv bodila praćati se.“
Savle je studirao Zakon u Jerusalimu kraj nogu Gamaliila, mudrog, Starozavetnog učenjaka. On je verovao u jednog Boga, i bio je prekomerno ushićen zbog svoje vere. On je revnosno težio tome da brani verovanje u jednog jedinog Boga, i da se postara kako bi se Božiji zakon sprovodio u njegovom narodu. Ko god bi se okretao od vere praotaca, ili bi odbio da joj se potčini, bio bi prisiljen od Savla da joj se pokori ili da bude pakosno ubijen. Stefanova propoved tokom njegove odbrane pred vrhovnim većem i njegova izjava o tome kako vidi Hrista, razbesnela je mladog Savla. Zbog toga je on mučio vernike ove doktrine, zahtevajući od njih da se odreknu svoje vere i da pohule na Hrista. Jevrejsko vrhovno veće je bilo zadovoljno Savlovim aktivnostima i njegovom smelošću, i oni su mu obezbedili neophodni autoritet i pisma kada je zatražio dozvolu da ide dalje i progoni Hristove sledbenike i u Damasku, velikoj pustinjskoj oazi. On je imao nameru da izvrši reformu jevrejskog društva koje se tamo nalazilo, da uništi Isusove jeresi, i da učvrsti veru otaca.
Ponosni Savle je jahao na konju kroz pustinju ka Sirijskoj prestonici kako bi uništio sve one koji su u sebi imali Hristovog Duha. Ova nova vera je bila doneta u Damask preko trgovaca, izbeglica, i putnika, a ne preko apostola ili đakona. Vernici su znali za namere njihovog velikog neprijatelja i nastavili su da se mole za njega.
Kada je Savle izdaleka ugledao gradske kule i kupole, on je već bio spreman da ponosno uđe u taj grad. Iznenada, slava Gospodnja je obasjala ovog revnosnog mladića, koji je mislio da služi Bogu, a zapravo je bio služitelj Sotone. Savle je pao sa svog konja na zemlju. Nakon ovoga nigde više ne možemo pročitati da je Savle ponovo jahao konja. Od tog časa, on je slomljeno i ponizno išao peške.
Ovaj mladić je čuo glas koji ga je pogodio pravo u srce, i učinio da se njegov um ukoči: “Savle, Savle, zašto me progoniš?” Govornik je znao njegovo ime, njegov karakter, njegovu prošlost, a znao je i za njegove planove. Bog ga je razotkrio, otkrivajući čitav njegov život i prestupe. On je bio razgolićen pred večnim Sudijom.
Savle je drhtao kada mu je glas rekao: “Ti me progoniš.” Isus nije rekao: “Ti progoniš crkvu”, nego “ti progoniš mene lično”, zbog toga što su Isus i njegova crkva u potpunosti jedno. Gospod je glava, a mi smo udovi njegovog duhovnog tela. Šta god se dogodi i najmanjem od njegovih sledbenika, to se događa njemu lično. Gospod pati zajedno sa svojom crkvom pri svakoj nepravdi koja je počinjena protiv nje. U ovoj kratkoj izjavi, Isus objavljuje tajnu svoje crkve i kraj njegovog plana. On je na božanski način prepun ljubavi sjedinjen sa svojim sledbenicima kroz Svetog Duha.
Isus nije rekao skrhanom Savlu: “Ti me progoniš”, nego “Zašto me progoniš?” Za Boga je bolno i teško kada ljudi ne mogu da razumeju istinu Svetog Trojstva. Nema nikakvog razloga, a ni prava da bilo koji čovek odbije da se potčini Isusu. Glavna greška je u tome što ljudi ne prihvataju neizmerno veliku ljubav Stvoritelja koja je otkrivena u Hristu. Najveći greh je ne verovati u oproštenje greha kroz Onoga koji je bio razapet. To se direktno protivi jasnoj Božijoj nameri, koji osuđuje svakog tvrdoglavog čoveka rečima: “Zašto me progoniš i suprotstavljaš se ljubavi Svetog Trojstva?”
Savle je nekako osetio da ga Gospod Slave neće odmah uništiti, iako je bio njegov neprijatelj, i uprkos tome što je ubijao njegove sledbenike. On je u sebi osetio da je ovaj glas koji mu se obraća glas ljubavi, a ne osvete, i da je ovo biće predstavljalo milost, a ne sud. Savle nije imao nikakva dobra dela koja bi izneo pred Boga, osim ubistvo i progonstvo svetih. Sve što je mogao da učini jeste da slobodno i bez zasluga primi božansku milost, iako je imao prava samo na smrt i pakao. Uznemireni Savle je promrmljao ove reči: “Ko si ti, Gospode?” On ga nije nazvao “Gospodarom”, ili “velikim Anđelom”, jer je znao da je taj što govori bio sâm Bog, i zbog toga ga je nazvao “Gospodom.” Savlove reči prikazuju drhtavu, slabašnu i skromnu molitvu za otkrivenjem Božijeg imena. On je želeo da zna koga govornik objavljuje u ovoj silnoj svetlosti. Usred destruktivnog suda, Savle je osetio neizmernu milost, jer se uplašeno usudio da odgovori Bogu.
Gospod je odgovorio svom neprijatelju. On ga nije slomio, nego je odgovorio na njegov molitvu i blagoslovio ga. Hristove reči upućene Savlu su značille da se Gospod smilovao nad ovim grešnikom. On je bio dovoljno milostiv da mu otkrije svoju volju razumljivim rečima. Ove reči su očistile i opravdale Savle, i postale su temelj njegovog budućeg života i službe.
Isus je objavio svoje biće jedinstvenom rečju “Ja jesam”. “Siroti Savle, ti mali, demonom opsednuti, zbunjeni čoveče. Ja sam prisutan i živ. Ja sam vaskrsao iz mrtvih. Ja sam Isus, a ne neki duh ili laž. Ja nisam istrunuo u grobnici, nego sam Gospod slave, lično stojim pred tobom o znam svaku tvoju dobru nameru. Tvoj um je bio ophrvan zbog tvoje religiozne mržnje. Ne možeš da me shvatiš zbog tvog odvratnog fanatizma. Ti progoniš mene, koji sam pobedio smrt i savladao pakao, misleći da na taj način služiš Bogu.” Ovo je užasna istina koja vlada i dan danas, a to je da se svi oni koji progone Isusa Hrista zapravo klanjaju Sotoni, jer živi Isus sedi s desne strane Boga Oca. Njemu je data sva vlast na nebu i na zemlji.
Nema sumnje da su Hristova pojava i njegove reči upućene hvalisavom Savlu slomile njegovo pouzdanje u sebe samog i u njegovu pravednost kao Fariseja. On mu je objavio da je živ Onaj koji je bio raspet, i da je On centar čitavog univerzuma. On ne uništava svoje neprijatelje, već im pruža milost na milost. On je jedna potpuna celina, zajedno sa svojom crkvom, koja je ispunjena Svetim Duhom. Ova tri principa, koja su bila objavljena Savlu u jednom, kratkom trenutku, i dalje predstavljaju stubove naše vere iz Novog zaveta: 1) Hristovo vaskrsenje, 2) Njegova milost pružena na krstu, i 3) Njegova živa crkva ispunjena Svetim Duhom. Da li se ti, dragi brate, draga sestro, nalaziš u potpunom skladu sa ova tri stuba, ili se protiviš Duhu i Hristovoj istini? Ako se protiviš, onda Gospod i tebi govori isto: “Zar ti nije teško praćati se protiv bodila Božijeg? Mnogo ćeš propatiti zbog svog protivljenja istini i životu.”
MOLITVA: Mi te slavimo, naš veličanstveni, milostivi Gospode, jer ti nisi uništio Savla, nego si se smilovao nad njim. Ti si živ i prisutan među nama sada. Molimo te da se otkriješ svima onima koji tragaju za tobom, i spasi sve one religiozne revnosnike koji proganjaju tvoju crkvu navodno iz dobrih namera, nesvesni svoje greške. Mi veličamo tvoje ime, jer ti si jedno zajedno sa tvojom ljubljenom crkvom.
PITANJE 46: Šta je za Savla predstavljao Hristovo pojavljivanje u slavi?