Previous Lesson -- Next Lesson
18. Savet Gamaliila i šibanje apostola (Dela 5:34-42)
DELA 5:34-42
34 Ali, tada u Sinedrionu ustade farisej po imenu Gamaliil, učitelj zakona koga je poštovao ceo narod. On naredi da se apostoli nakratko izvedu napolje 35 pa reče: „Izraelci, dobro pazite šta ćete da uradite s ovim ljudima. 36 Jer, pre nekog vremena pojavio se Tevda i govorio za sebe da je neko i nešto, a prišlo mu je oko četiri stotine ljudi. On je smaknut, a sve njegove pristalice su se razbežale, i od toga ne bi ništa. 37 Posle toga – u vreme popisa – pojavi se Juda Galilejac i za sobom povuče narod. I on je ubijen, a sve njegove pristalice su se raspršile. 38 Zato vam sada kažem: Okanite se ovih ljudi i pustite ih. Jer, ako je njihov naum ili delo od ljudi, biće osuđen. 39 Ali, ako je od Boga, nećete moći da ih sprečite, nego ćete se naći u ratu protiv Boga!“ 40 Onda pozvaše apostole k sebi, išibaše ih i narediše im da ne govore u Isusovo ime pa ih oslobodiše. 41 A ovi odoše iz Sinedriona, radujući se što su bili dostojni da pretrpe poniženje za Isusovo ime. 42 I nisu prestajali da svakog dana u Hramu ili po kućama uče narod i propovedaju evanđelje o Hristu Isusu.
Fariseji su verovali u postojanje anđela, u vaskrsenje iz mrtvih, kao i da je moguće videti Boga u našem svetu. Zato, kada su čuli da su apostoli bili oslobođeni iz zaključane tamnice, jako su se uplašili. Oni nisu mogli da poreknu ni mogućnost Isusovog vaskrsenja, niti njegovu umešanost u sastanak veća.
Ustaje Gamaliil, vođa Fariseja, obrazovani učenjak i istaknusti doktor zakona. Kasnije on će postati i religiozni mentor Pavlu. Ovaj čovek, koga je sav narod jako cenio, progovara kako bi ublažio gnev uznemirenog veća. Gamaliil nije bio siguran da li je ruka Božija sarađivala sa apostolima, ili su ovi ljudi zaista bili poslati od strane Svevišnjega. Ovaj učenjak ih je nepomično posmatrao, i nije video u njima ni svadljivost ni drskost. Umesto toga, video je hrabrost, ljubav i pravednost. Oni uopšte nisu izgledali kao jeretici ili neki zli ljudi. U njegovoj mudrosti i razboritosti, on je posavetovao svoje kolege iz vrhovnog veća da ne žure i ne prenagle sa izgovaranjem smrtne presude. On nije želeo da se još jednom prolije nedužna krv, pa da se veće u svom neznanju nađe nasuprot volje Božije.
Gamaliil nije verovao u Isusa Hrista, niti je doneo odluku da se odazove na poziv apostola. Ipak, živi Gospod je iskoristio poniznog učitelja zakona u ovom kritičnom času kako bi sačuvao svoje apostole i omogućio im da nastave da svedoče o njegovom vaskrsenju.
Baš je čudno što se ovaj učenjak nije pozvao na Zakon kako bi potkrepio svoje argumente, već je umesto toga, vodio slušaoce navodeći eksperimentalne istine. Političke vođe i začetnici jeresi su poznati po tome da iskorišćavaju svoje sledbenike. Ako bi se, međutim, ispostavilo da sila koja vlada njima nije od Boga, njihovi sledbenici bi se veoma brzo, nakon smrti njihovog vođe, razbežali. Jedino Bog pruža svom carstvu njegov početak, kontinuitet i kraj. Štaviše, Hrist je začetnik i dovršitelj vere u njegovim sledbenicima.
Danas, možemo da proučimo na jedan analitički način Gamaliilove primedbe kada je govorio o osobi Isusa. Hristov pokret nije otišao u zaborav nakon njegove smrti, nego je nastavio da živi, istom energijom i napretkom kao i uvek. Danas on pokriva polovinu čitavog sveta, i dokazuje da nije od ljudi, nego od Boga.
Nije došlo do jednoglasnog sporazuma među sedamdesetoricom članova vrhovnog veća. Veliki broj među njima je osetio grižu savesti zbog toga što su se složili sa proračunatim istrebljenjem dvadesetorice pravednika. Zbog toga, oni su se dogovorili da sačekaju i da ne donesu nikakvu presudu u tom trenutku. Ipak, razjareni članovi veća i glavni prvosveštenik, željni osvete i oštre kazne, naveli su veće da donese odluku da svakog od ovih hrabrih i nedužnih dobročinitelja išibaju sa trideset i devet udaraca po golim leđima.
Stražari su sve optužene apostole izveli napolje. U skladu sa nepravednom odlukom vrhovnog veća, bičevi su odmah zatim počeli da paraju njihova gola leđa. Oni se nisu protivili, nego su doneli odluku da će s radošću podneti tu sramotu. Oni su podneli svoje patnje s nepobedivom vedrinom, zato što nisu stradali zbog svojih prestupa, nego isključivo radi imena Isusa Hrista. Gospod im je rekao: „Blago vama kad vas zbog mene vređaju i progone i nabeđuju za svako zlo. Radujte se i kličite jer je velika vaša nagrada na nebesima.“ (Mt. 5:11-12)
Kakav je bio rezultat ovog presudnog saslušanja? Spominjanje Isusovog imena je i dalje ostalo zabranjeno. Čak i danas, njegovo pominjanje ostaje nepoželjno među Jevrejima. Ipak, onaj ko ga izgovori, neće biti ubijen ili progonjen. Nastupio je jedan odmor od progonstva za crkvu koji je trajao neko izvesno vreme. Oni su propovedali javno u imenu Isus, uprkos zabrani koja im je izrečena. Međutim, mač opasnosti je i dalje ostao isukan iznad njihovih glava.
Nakon bičevanja, apostoli su radosno i smelo nastavili da idu ka dvorištu hrama. Tamo su produžili sa svojim aktivnostima svedočenja o onome koji je pobedonosno bio vaskrsnut iz mrtvih. Na njihovim rukama i leđima svi su mogli da vide ožiljke koje su nosili od primljenih udaraca. Ljudi su shvatili da su vladari njihovog naroda mrzeli ime Isus isto koliko i ranije, i da je svako ko poveruje u njega bio izložen progonstvu. Ova opasnost, međutim, je samo razdvojila pšenicu od pleve, i učinila je vernike još odlučnijima i pribranijima. Gospod im je svakodnevno ukazivao obilje milosti.
Apostoli su nastavili da posećuju domove, da poučavaju vernike, i da ih utvrđuju u Pismima, Psalmima i prorocima. Oni su im tumačili Isusove reči, koje su oni sami od njega slušali i prikupljali. Istovremeno, pastiri su tragali za svojim izgubljenim ovcama i propovedali su mnoštvu ljudi u hramu. Oni su im nudili potpuno spasenje u onome koji je bio raspet. Sadržaj njihove poruke je bio iskristalisan u dve kratke izjave: Isus je Mesija, onaj koji je bio raspet i koji je vaskrsao iz mrtvih, i ovaj odbačeni Nazarećanin je božanski Kralj, koji danas vlada na nebesima i nalazi se s desne strane Bogu. Apostoli se nisu plašili, nego su slobodno svedočili o tome da je Isus Hrist jedina nada za sve ljude.
MOLITVA: O živi Gospode, tebe su tukli zbog tvoje ljubavi, a to su činili i tvojim apostolima nakon tebe. Oprosti mi na mom kukavičluku i podeljenosti moga srca. Nauči me da budem zahvalan za tvoju ljubav. Vodi nas da poučavamo vernike s razboritošću, i da bezumnicima propovedamo u tvojoj mudrosti i sili.
PITANJE 31: Šta je presuda vrhovnog veća označavala po pitanju kontinuiteta hrišćanske crkve?