Previous Lesson -- Next Lesson
16. Hapšenje apostola i njihovo oslobođenje posredstvom anđela (Dela 5:17-25)
DELA 5:17-25
17 Tada se prvosveštenik i sve njegove pristalice – to jest sadukejska stranka – ispuniše zavišću 18 pa pohvataše apostole i baciše ih u javni zatvor. 19Ali, Gospodnji anđeo noću otvori vrata tamnice pa ih izvede i reče: 20 „Idite, stanite u Hram i govorite narodu sve o ovom Životu.“ 21 I oni ga poslušaše pa u zoru uđoše u Hram i počeše da uče narod. A kad su prvosveštenik i njegove pristalice stigli, sazvaše Sinedrion i sve starešine Izraela pa poslaše u zatvor da ih dovedu. 22 Ali, kad su sluge stigle u tamnicu, ne nađoše ih pa se vratiše i javiše: 23 „Našli smo zatvor dobro zaključan, i tamničare kako stoje pred vratima. Ali, kad smo ih otvorili, unutra nismo našli nikog.“ 24 Kad su zapovednik hramske straže i prvosveštenici to čuli, počeše u nedoumici da se pitaju šta bi to moglo da bude. 25 Uto stiže neko pa im reče. „Eno oni ljudi što ste ih bacili u tamnicu stoje u Hramu i uče narod!“
Gde god Gospod izgradi svoju crkvu, Sotona pored nje pronađe hram u kome će njegovi zli duhovi prebivati. Mržnja pakla uvek izvire tamo gde se ljudi obraćaju u imenu Isus. To se dešava sasvim prirodno, i zato nemojte dozvoliti da vas to iznenadi, dragi verniče, ako protivnici žestoko napadaju vaš misionarski trud. Sâm Isus je umro na krstu, u središtu njegovog iskupiteljskog dela.
Kada su prvosveštenici videli da apostoli uopšte nisu obraćali pažnju na njihov zahtev da prestanu da govore o imenu Isus, potpuno su izgubili svoje strpljenje. Mnoštvo ljudi se pridružilo ovoj veri, držeći se pobede onoga koji je bio vaskrsnut iz mrtvih, i čija sila je ostvarila apsolutno sigurno svedočanstvo da će dovršiti izmirenje sa Bogom. Glavni prvosveštenik je potpuno pobesneo. On je verovatno strahovao za jedinstvo naroda, smatrajući da on, kao pastir naroda, ima svetu dužnost da uništi ovu novu jeres. Odjednom se pokrenula sva krutost klasičnog i liberalnog razmišljanja i svih predrasuda. Religiozne vođe su pretpostavljale da time što bi se rešili hrišćanstva zapravo služe Bogu. Oni koji su bili najotvoreniji u tome da im se pridruže bili su Sadukejska sekta, koji su imali posebnu netrpeljivost prema Hristovom evanđelju, odnosno verovanju koje je potvrđivalo i učvršćivalo doktrinu vaskrsenja iz mrtvih, doktrinu koju su oni izrazito poricali. Oni su bili prepuni ogorčenja prema Isusovim sledbenicima, koji su širili silno svedočanstvo o onome koji je pobedio smrt.
I apostoli i crkva su osećali tu sve veću netrpeljivost, međutim oni nisu ni bežali niti su se skrivali, nego su se zajedno okupili u dvorištu hrama pred svim ljudima. Hrišćanstvo nije pozvano da se sakrije, nego treba da se vidi usred bela dana. Već ranije utvrđenog dana, vladari su uhapsili svih dvanaest apostola smestivši ih u zatvor, držeći se izreke: „Ako odsečeš zmiji glavu, ne moraš više da brineš ako se vrpolji.“
Hrist je, međutim, drugačije razmišljao, zato što je jedino on, a ne apostoli, biskupi ili služitelji, bio glava telu crkve. On je noću poslao svog anđela da tiho otvori zatvorske kapije. Iznenada, ovo veličanstveno biće se našlo pred zbunjenim apostolima, koji su se molili pripremajući se za suđenje. Zapanjujuća stvar u svemu tome jeste da anđeo nije nameravao da izbavi apostole od tog suđenja. Isto tako im nije doneo krevet ili neki udoban dušek, niti im je zapovedio da beže odatle. Umesto toga, on im je rekao da odu u dvorište hrama i da tamo javno objavljuju sve šta je Hrist činio i govorio. Iz tih reči evanđelja, večni život će nabujati u srcima slušaoca. Anđeo im je zapovedio da narodu objave sve reči života u Bogu, uprkos protivljenjima i pretnjama. Obratite pažnju na „sve reči“, odnosno, bez ikakvog izostavljanja ili propuštanja zbog straha od neprijatelja. Ovo je Božija zapovest i tebi, dragi brate, kao i svakom verniku: govorite svom narodu sve reči života. Vaše reči i znanje uopšte nisu bitni, jer oni su ispunjeni smrću. Ali, svedočanstvo o Hristovom životu stvara večni život u onima koji poveruju.
Dvanaestorica apostola su ustali i izašli, napuštajući zatvor usred stražara. U zoru su ušli u dvorište hrama i počeli su da poučavaju hodočasnike i posetioce koji su rano stigli. Čekali su, zbunjeni i nesigurni u planove njihovog Gospoda. Osećali su da će nešto veliko da im se dogodi, zato što se živi Gospod posredstvom njegovog veličanstvenog anđela uveliko umešao u tok događaja.
U zoru, sastao se čitav Sinedrion, veliko veće Jevrejskog naroda, sačinjeno od sedamdeset prvosveštenika, poštovanih starešina i prepredenih učitelja zakona. Štaviše, glavni prvosveštenik je takođe pozvao i ugledne ličnosti iz naroda. Njegov plan je bio da jednom za svagda uništi ovu jeres o Isusu iz Nazareta. Kada su se svi muškarci okupili i posedali, rukovodilac veća je poslao naređenje u zatvor da uhapšene apostole dovedu pred njih. Međutim, kada su zvaničnici stigli u zatvor, bili su uplašeni i jako iznenađeni, jer su zatvorenici, uprkos čvrsto zaključanim vratima i katancima, bez traga nestali. Nikakav trag nisu ostavili za sobom. Kada je veće čulo ovaj izveštaj, da su zatvorenici nestali, ostali su bez reči. Svi su oni bili svesni čuda koje su apostoli činili, zato što je čak i Petrova senka isceljivala bolesne ljude.
Ovaj izveštaj je predstavljao užasan šok onima koji su razmišljali o ovome, i doneo je sramotu onome koji je sazvao suđenje. Bog je već jednom ranije uzdrmao ove sudije kako bi im jasno pokazao da se spremaju da osude nedužne vernike među vernom decom njihovog naroda. Hristova ruka je zaštitila njegove apostole. U poslušnosti njemu, oni su svom narodu propovedali reč života u potpunosti.
MOLITVA: O Gospode, ti si Bog, i tvoj život se ispoljava u tvom evanđelju. Pomozi nam da objavljujemo tvoje ime u svoj smelosti, poniznosti, razboritosti i ljubavi svima onima koji su gladni za pravednošću, kako bi mogli biti ispunjeni tvojim životom za spasenje.
PITANJE 29: Kakav je bio značaj zapovesti anđela koju je uputio zatvorenim apostolima?