Previous Lesson -- Next Lesson
11. Petar i Jovan u tamnici i prvi put izlaze pred sud (Dela 4:1-22)
DELA 4:12-18
12 „I nema spasenja ni u kom drugom, jer ljudima nije dato nijedno drugo ime pod nebom kojim treba da se spasemo.“ 13 Kad su videli Petrovu i Jovanovu smelost, i kad su shvatili da su to neobrazovani i obični ljudi, začudiše se. Znali su da su oni bili s Isusom, 14 ali kako su videli izlečenog čoveka gde stoji s njima, nisu mogli ništa da im prigovore. 15 Zato im narediše da izađu iz Sinedriona pa počeše među sobom da se dogovaraju, 16 govoreći: „Šta da radimo s ovim ljudima? Jer, svi koji žive u Jerusalimu znaju da su oni učinili očigledno znamenje, i mi ga ne možemo poreći. 17 Ali, da se ovo dalje ne razglasi u narodu, zapretimo im da više nikom ne govore u to ime.“ 18 Onda ih pozvaše pa im narediše da više ništa ne govore ili uče u Isusovo ime.
Petar je iscelio hromog čoveka u ime Hrista. Apostol je znao da je isceljenje ovog čoveka pokazalo Isusovu nameru da spasi čoveka u potpunosti i da mu dâ večni život. Gospod ne pomaže verniku samo delimično, nego ga spasava u potpunosti – u telu, duhu i duši. Božija ljubav nadmašuje svako naše pouzdanje i razumevanje. Najstariji apostol je sažeo svoju odbranu u jednoj dobro-poznatoj izjavi: „I nema spasenja ni u kom drugom.“ Prosti ribar sa Tiverijskog jezera posvedočio je obrazovanim teolozima i istražnim sudijama da su oni bili slepi uprkos svom njihovom poznavanju Pisma. Spasenje se ne može pribaviti preko diploma, čitanjem dugih, religioznih knjiga, ili lažnom pobožnošću. Vera u Isusa, onoga koji je živ, koji je bio raspet da bi zatim vaskrsao iz mrtvih, kao i Sveti duh koji se nastanjuje u jednoj osobi dovodi do spasenja.
Šta je spasenje? To je izbavljenje od Božijeg gneva i naše posvećenje kroz krv Hristovu. Spasenje predstavlja pobedu nad smrću, koja vodi do večnog života. Hristovo spasenje označava primanje božanske sile koja nam pomaže da činimo dobro i da ne zapadnemo u greh. Pravo spasenje je veće, dublje, šire i snažnije nego što ljudi misle. Đavo nema nikakvu silu nad onim koji veruje u Isusa. Ko god se prepusti Spasitelju, u njemu ima pobedu.
Hrist je dovršio spasenje za sve ljude onda kada je, umesto nas, umro na krstu, pravednik za nepravedne, Besmrtni za smrtnike. Gospod je uklonio naše grehe i nesmetano nas je opravdao, znajući da niko ne može samog sebe da spasi. Sin Božiji je postao Sin Čovečiji kako bi sinovi čovečiji mogli da postanu sinovi Božiji. Na taj način, Hrist nas je otkupio da bismo mi mogli da budemo usvojeni kao sinovi. Sveti, uzvišeni Sudija nije protiv nas, već je naš Otac koji nas voli. Hrist je pribavio Svetog duha svojom smrću da bi ljubav Božija mogla da bude izlivena u naša srca.
Svi ljudi su pozvani da prime Hristovo spasenje, zato što nema spasenja ni u kom drugom. Sve religije, filozofije, ljudske ideologije, i dobra dela nisu dovoljne da bi pribavile božanski užitak. Samo kroz krv Hristovu nalazimo izbavljenje. Bez toga propadamo. Zbog toga je preka potreba i božanska dužnost da prihvatimo Hristovo izmirenje, i postanemo deo njegovog saveza. Ko god ne prihvata Isusa, odbacuje Božiju ljubav i ne nalazi spasenje. Ne postoji ni jedan drugi put do Boga osim kroz Isusa.
Petar, ribar ljudi, rekao je ove sveobuhvatne istine veću prvosveštenika, teologa, pisara i učitelja zakona. On nije mnogo govorio, nego je sažeo evanđelje u jednoj izjavi. Sudija se sarkastično nasmejao, zato što je on govorio jezikom lakim za razumevanje, koristeći proste rečenice, bez ikakvog traga pompeznosti. Svi su oni videli da su i on i mladić pored njega bili neobrazovani. Oni, međutim, nisu mogli da poreknu da je sila Božija izašla iz ove dvojice ljudi. Hristova sila se ponovo videla u Petrovom govoru, u kome je posvedočio vladarima svog naroda da su oni ubice. Na isti način, on je ponudio svima koji su krivi Božije besplatno spasenje u imenu Isus.
Sudije najverovatnije nisu mnogo marile zbog optužbe apostola, niti zbog toga što im je on nudio spasenje. Oni nisu želeli da obraćaju mnogo pažnje na njega. Međutim, ime Isus na njihovim usnama ih je ipak uznemiravalo, zato što su oni želeli da zaborave to ime, da ga izbegnu, i da ga više nikada ne čuju. Oni nisu marili za isceljenje sirotog prosjaka, koji je ionako zasluživao Božiji gnev. Ovi licemerni, kulturni ljudi su bili bez trunke ljubavi u sebi. Njihova glavna briga su bile njihove knjige, njihovo rečito, religiozno učenje i njihovo dostojanstvo.
Hrabrost i smelost ove dvojice apostola, koji se očigledno nisu plašili kazne, uticala je na slušaoce. Povrh svega, prisustvo isceljenog čoveka pokraj njih je prilično otežavao pokušaj sudija da osudi apostole zbog hule i obmane. Zbog toga, oni su se potajno međusobno posavetovali nakon što su poslali optuženoga da napusti veće.
Na kraju, oni nisu mogli da donesu nijednu drugu odluku osim da ih spreče u tome da nadalje propovedaju u imenu Isus. Oni su shvatili da je ovo ime bilo uzrok sile u njegovim sledbenicima, što je predstavljalo opasnost za narod i njegove običaje. Stoga, oni su zapovedili dvojici apostola da prestanu da izgovaraju, poučavaju ili objavljuju ovo ime, iz straha da će Isusovo ime nastaviti da čini čuda. Ovo predstavlja suštinu Sotoninog plana. on želi da zaustavi svako propovedanje u silnom imenu Isus, kako Božija sila ne bi više spasavala srca. Da li ti, dragi verniče, sputavaš svoj jezik da govori u Isusovo ime? Ili svedočiš za njega? Nema spasenja ni u kom drugom. Na tebi je odgovornost da govoriš u ovom imenu kako bi se i drugi spasili. Bez svedočenja svedoka, nema ni spasenja.
MOLITVA: Gospode Isuse naš, zahvalni smo ti što si spasio nas koji smo išli ka propasti, oprostio si nam naše grehe, i preneo si nas u večni život. Tvoja smrt je naš život, a tvoje patnje su nama donele radost. Daj nam hrabrosti da svedočimo o tvom imenu u svoj smelosti, ne plašeći se ni vladara ni učenjaka, nego svedočeći njima o njihovim gresima i tvom spasenju.
PITANJE 23: Zašto je spasenje čitavog sveta koncentrisano samo u Isusovom imenu?