Previous Lesson -- Next Lesson
1. Uvod u knjigu i poslednje Hristovo obećanje (Dela 1:1-8)
DELA 1:3-5
3 Pojavio im se posle svog stradanja i dao im mnoge dokaze da je živ. Pokazivao im se četrdeset dana i govorio o Božijem carstvu. 4 I dok je još bio zajedno sa njima, zapovedi im: „Ne udaljavajte se iz Jerusalima, nego čekajte Očevo obećanje, o kojem ste čuli od mene. 5 Jer, Jovan je krstio vodom, a vi ćete za nekoliko dana biti kršteni Svetim Duhom.“
Sjaj carstva Božijeg je započeo sa Hristovim vaskrsenjem iz mrtvih. Zamislite da neko mrtav izlazi iz grobnice i pojavljuje se među svojim prijateljima tokom jednog perioda od četrdeset dana, sedeći tiho zajedno sa njima, jedući pred njima, ulazeći tiho kroz zidove i isto tako tiho izlazeći, bez zvuka zatvaranja vrata! Ova dešavanja živog, vaskrslog Hrista su potpuno zapanjila njegove sledbenike, zato što su oni lično bili svedoci načina na koji je Isus bio nepravedno i sramno osuđen. Oni su videli kako je On sramno umro na krstu, prezren i ismevan kako od strane vladara tako i od naroda. Videli su kako je sahranjen u petak, i činilo se da je njegova smrt i sahrana predstavljala kraj njihovih nadanja.
Dan njegovog vaskrsenja je počeo kao svetlost baklje jednog novog doba, sa ulaskom večnosti u vreme. Hristovo prisustvo je dokazalo da njegovo carstvo nije od ovoga sveta, već je duhovno carstvo, nepropadljivo, prepuno radosti, pravednosti, ljubavi, istine, poniznosti i samokontrole. Poslanice su prepune prikaza ove nebeske istine usred mržnje, nečistote, ponosa, laži, ratova, i nepravde. Tokom četrdeset dana Hrist je kroz zakon, psalme i proroke objašnjavao svojim sledbenicima misteriju koja je obuhvatala predivne događaje o kojima su pisali pravedni proroci. Oni su čeznuli za Božijim carstvom i iščekivali su njegovu sjajnu svetlost. Sada je nastupila ta nebeska država i večni Kralj se pojavio, opipljivo stojeći među svojim sledbenicima.
Ovo carstvo Božije je započelo u Jerusalimu, gde su proroci bili ubijani, a Sin Božiji slomljen. Ipak, Gospod je odlučio da uspostavi svoj istinski mir u ovom gradu mira, i zapovedio je galilejskim ribarima da se ne vraćaju svojim ribarskim zanatima na Tiverijadskom jezeru. Oni su morali da nastave sa molitvom u ovom prestupničkom gradu, verno čekajući na Božije obećanje koje će se u njima realizovati.
Hrist je još od početka objavio svojim učenicima pravo značenje božanskog obećanja, što je jasno pokazalo da će prepoznati Boga onakvog kakav on i jeste. On će se njima objaviti kao otac, čineći njih njegovom posebnom, zaštićenom decom. Oni ne treba da se plaše moćnog razarača i nepoznatog Sudije. Ovako glasi Hristova posebna poruka: Sveti Bog je takođe i milostivi Otac. Ovo otkrivenje je izmenilo naše kulture; mi shvatamo da je carstvo koje dolazi jedno očinsko carstvo, i da njegova deca treba da budu prinčevi služitelji i sudije molioci. Oni slede primer Isusa, koji je umro za sve kako bi ih otkupio od pravednog Božijeg gneva.
Luka je zabeležio za nas neke od poslednjih reči koje je Isus izgovorio: „Od mene ste čuli obećanje od Oca.“ Ova izjava označava sažetak svih učenja Sina Božijeg, a to je da nas je Veliki i Sveti Bog usvojio, ispunio nas je njegovom suštinom, i učinio nas je svojom decom. Upravo to je bila svrha Isusove smrti na krstu. On nam je oprostio naše grehe i posvetio nas je kako bismo mogli da pronađemo put ka Bogu i da volimo Oca. Njegovo ime treba da se poštuje kroz naše ponašanje.
Pre toga, Jovan Krstitelj je bio svestan nadolazeće promene koja će protresti nebesa i zemlju. Hristov preteča, koji je boravio u pustinji, takođe je znao da Božije carstvo neće odmah doći zlim i sebičnim ljudima sve dok se ne pripreme njihova kamena srca i neprihvatajući umovi. On je pokajane krštavao u reci Jordanu kao obeležje smrti koju zaslužuju. Njihov izlazak iz vode simboliše činjenicu da su oni sada novo stvorenje. Jovan je poučavao i otvoreno priznavao da njegovo krštenje nije uistinu menjalo ljude. Uranjanje u vodu je ukazivalo na to da niko ne može samog sebe da poboljša niti da preobrazi druge. Niko ne može samog sebe da očisti na asketskii način, zato što smo svi mi zlobni, telesni i zli.
Prorok iz pustinje je ukazivao na Jagnje Božije koje će pokajane krštavati Svetim Duhom. On je bio rođen od Duha Božijeg, i nastavio je da živi bezgrešnim životom. On je sebe predao Bogu u svom Duhu bez ikakve mane, i izmirio je sve verne sa svojim Ocem da bismo mi imali deo ovog dobrog, blaženog Duha. Da li ste prepoznali, dragi verniče, obećanje od Oca? Duh je odlučan u tome da prebiva u vama. Kada se to dogodi, sâm Hrist će biti smešten u središtu vašeg srca, a vaše telo će postati hram Boga živoga. Da li ste spremni da prihvatite Boga danas?
Ponizite se i spremite za Božije obećanje, isto kao što je i sâm Hrist uvek bio ponizan. On nije rekao: „Ja vas krštavam Svetim duhom,“ kao što je Krstitelj govorio dok je ukazivao na njega, već je ovu slavu prepustio svome Ocu, i poučavao je da je sâm Sveti duh odlučan da dođe k nama. Otac i Sin nam nude Svetog duha u potpunom jedinstvu, jer ovaj Duh od Oca i Sina jeste božanska Ljubav. Da li si ti, dragi brate, shvatio Božiju volju? Da li se u molitvi pripremaš da ga prihvatiš, isto kao što je sâm Hrist zapovedio svojim učnicima da čekaju i mole se?
MOLITVA: O, Gospode Isuse Hriste, ti si Svetac. Ti krštavaš pokajane u jedinstvu koje imaš sa Ocem i sa Svetim duhomda se mi više ne bismo plašili velikog Boga i njegovog suda, već da ga volimo kao našeg pravog Oca, da ga s radošću slušamo, obavljujemo njegovo ime, i da se u našoj srži obnovimo. Hvala ti što si nam dozvolio da objavljujemo ovu jedinstvenu izjavu: „Oče naš na nebesima, da se sveti tvoje očinsko ime.“ Amin.
PITANJE 3: Šta je Otac obećao?