Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
a) Čudesni ulov ribe (Jovan 21:1-14)
JOVAN 21:7-8
7 Tada onaj učenik koga je Isus voleo reče Petru, "To je Gospod!" Kad je čuo da je to Gospod, Simon Petar se opasa ogrtačem jer je bio go, i skoči u more. 8 A ostali učenici stigoše čamcem, vukući mrežu sa ribom jer nisu bili daleko od obale – svega oko dvesta lakata.
Evanđelista je shvatio da ovaj ogroman ulov nije nikakva slučajnost. On je bio u čamcu, i shvatio je da je čovek na obali niko drugi do sam Isus. Jovan nije izgovorio Isusovo ime, već je sa poštovanjem rekao, "To je Gospod!"
Ovo je uznemirilo Petra zato što se setio da ih je Hrist po drugi put poučavao važnoj lekciji kroz ribolov. On je uzeo svoju odeću i obukao je, ne želeći go da priđe svom Gospodu. On se bacio u vodu i zaplivao ka Gospodu. Na taj način, on je sam napustio čamac, svoje prijatelje i svežu ribu. On je zaboravio na sve, zato što je njegovo srce izabralo Isusa.
Jovan je ostao u čamcu, iako je njegova ljubav bila isto tako iskrena kao i Petrova. Tako je ovaj mladić zajedno sa svojim saradnicima naporno veslao ka obali udaljenoj otprilike 100 metara. Konačno su stigli do obale kako bi se pobrinuli za veliki ulov ribe.
JOVAN 21:9-11
9 Kad su pristali uz obalu, ugledaše već pripremljen žar i na njemu ribu i hleb. 10 Isus im reče, "Donesite nekoliko riba od ovih koje ste sad ulovili." 11 Tada se Simon Petar pope u čamac i na obalu izvuče mrežu, punu velikih riba – sto pedeset tri. Ali, iako ih je bilo toliko, mreža se nije pocepala.
Kada su učenici stigli do obale, ugledali su pripremljen žar i ribu na njemu. Odakle su se onda stvorili vatra, riba i hleb? On ih je pozvao sa razdaljine od oko stotinu metara, zato što nisu imali ništa za jelo. Kada su stigli, videli su da se riba peče, i on ih je pozvao da doručkuju. On je Gospod i domaćin u istom trenutku. On im je ljubazno dao udela u pripremanju hrane. On nam dozvoljava da učestvujemo u njegovom delu i rezultatima tog dela. Da učenici nisu poslušali njegov savet, oni ne bi ništa ulovili. Međutim, on ih ovde poziva da uzmu hranu. Iznenađujuće je da se Gospod kome nije potrebna hrana, spušta na njihov nivo kako bi podelio tu hranu sa njima, da bi oni osetili njegovu ljubav.
Broj riba koji je iznosio 153, prema drevnoj tradiciji, odnosi se na broj različitih vrsta ribe koje su bile poznate u to vreme. To je bilo kao da im Isus govori, "Nemojte loviti samo jednu vrstu ljudi, već dođite sa izborom iz svih nacija." Svi su pozvani da uđu u Božiji život. Baš kao što se mreža nije pocepala pod težinom, tako se ni Crkva neće raspasti ili izgubiti jedinstvo sa Svetim Duhom, čak i ako neki od njenih članova ostanu sebični i bez ljubavi. Prava Crkva će postati lično njegova i veoma bitna.
JOVAN 21:12-14
12 "Dođite i doručkujte", reče im Isus. I nijedan od učenika se nije usudio da ga upita, "Ko si ti?" Jer su znali da je to Gospod. 13 Tada Isus uze hleb i dade im ga, a isto tako i ribu. 14 Bilo je to treći put da se Isus pokazao svojim učenicima pošto je vaskrsao iz mrtvih.
Isus je okupio svoje učenike oko vatre svoje ljubavi. Niko se nije usudio da progovori, zato što su svi znali da je ovaj stranac bio sam Gospod. Oni su bili željni da ga zagrle, međutim strah i stahopoštovanje su ih sprečavali u tome. Isus je prekinuo tištinu i blagoslovio ih kada je počeo da deli hranu. Na takav način on im je oprostio i obnovio ih. Svi učenici neprekidno žive u oproštenju svog Gospoda; bez njegove vernosti tom savezu, oni bi nestali. Dugo im je trebalo da se pouzdaju ili nadaju. On ih nije prekorio, već ih je osnažio svojom čudesnom brigom. Uprkos tome, Isus i Bog traže od vas da širite radosnu vest uprkos vašem grehu i teškom prihvatanju u vaše srce. Ovo je obrazac koji Isus sledi dok čini čuda posle Vaskrsenja.
b) Potvrđivanje Petrove službe nad stadom (Jovan 21:15-19)
JOVAN 21:15
15 Kad su doručkovali, Isus upita Simona Petra, "Simone, sine Jonin, voliš li me više nego ovi?" "Da, Gospode," odgovori mu Petar, "ti znaš da te volim." A Isus mu reče, "Napasaj moju jagnjad."
Njegovom rečju Mira, Isus je oprostio svojim učenicima njihove grehe zajedno sa Petrovim odricanjem, pri njegovom prvom pojavljivanju. Međutim, Petrovo odricanje je zahtevalo poseban tretman. Njegova dobrota pojavljuje se u rečima Gospodnjim, onoga koji ispituje srca. On ni jednom rečju nije pomenuo odricanje, kako bi mu ostavio prostora za samoispitivanje i kako bi sam shvatio. On je Petra pozvao po njegovom pravom imenu, Simone sine Jonin, zbog njegovog vraćanja na stari način života.
Na isti način, Isus pita i vas danas, "Da li me voliš? Da li si se držao mojih reči i verovao mojim obećanjima? Da li si shvatio moju suštinu i približio mi se? Da li si se pridružio mojim trupama i radi mene se odrekao svoje imovine, vremena i snage? Da li su tvoje misli uvek usmerene ka meni i da li si postao jedno sa mnom? Da li mi ukazuješ čast svojim životom?"
Isus je upitao Petra, "Voliš li me više nego ovi?" Petar nije odgovorio, "Ne, Gospode, ja nisam ništa bolji od ostalih; ja sam te se odrekao." Petar je i dalje bio pun samopouzdanja i odgovorio je sa "da", međutim ograničio je svoju ljubav koristeći grčki izraz za naklonost, ne za božansku ljubav koja izvire iz Svetog Duha i čvrste vere.
Petar nije bio ukoren zbog svoje slabašne ljubavi, već mu je Gospod zapovedio da potvrdi svoju ljubav time što će brinuti za njegove sledbenike. Isus je ponovo pozvao ovog posrnulog učenika da brine za njegove mlade u veri. Jagnje Božije je kupilo sebi jagnjad. Da li si spreman da služiš takvom stadu, da ih strpljivo podnosiš i vodiš, i da čekaš da sazru? Ili očekuješ od njih više nego što oni mogu da podnesu? Ili si ih ostavio da se odvoje od stada i da budu raskidani? Isus je prvo tražio od Petra da se brine za one koji su mladi u veri.
JOVAN 21:16
16 Onda ga Isus upita po drugi put, "Simone, sine Jonin, voliš li me?" "Da, Gospode," odgovori mu Petar, "ti znaš da te volim." A Isus mu reče, "Čuvaj moje ovce."
Isus nije želeo olako da pusti Petra, kao da je želeo da kaže "Da mi nisi možda suviše brzo odgovorio kada si rekao, ‘volim te’? Zar tvoja ljubav nije ljudska i puna mana? Zar tvoja ljubav nije emotivna ili je zasnovana na iskrenoj dobroj volji?
To pitanje je dotaklo Petrovo srce, koji je ponizno odgovorio, "Gospode, ti sve znaš, ti znaš moja ograničenja i sposobnosti. Moja ljubav nije skrivena pred tobom. Ja te iskreno volim i spreman sam svoj život da potčinim tebi. Ja sam te izneverio i ponovo ću te izneveriti. Ipak, tvoja ljubav je rasplamsala beskrajnu ljubav u meni."
Isus nije porekao Petrovu tvrdnju, već je rekao, "Kao što voliš mene, tako voli i zrele članove moje Crkve. Njihova pastoralna briga nije laka. Mnogi od njih su tvrdoglavi, vraćaju se starim navikama, svaki ide na svoju stranu. Da li želiš da nosiš moje ovce na svojim ramenima i da se umoriš? Ti si odgovoran za njih."
JOVAN 21:17
17 Onda ga Isus upita treći put, "Simone, sine Jonin, voliš li me?" A Petar se rastuži što ga je treći put upitao, "Voliš li me?" Pa mu reče, "Gospode, ti znaš sve, i znaš da te volim." A Isus mu reče, "Napasaj moje ovce."
Petar se odrekao svoga Gospoda tri puta, tako da je Isus tri puta zakucao na njegova vrata i na taj način proverio iskrenost njegove ljubavi. On je naglasio potrebu za božanskom ljubavlju koja dolazi od Svetog Duha, kao što će to Petar i sam otkriti: On je nije primio sve dok se Sveti Duh nije spustio na njega na dan Pedesetnice. On se neprekidno raspitivao "Da li si zaista vezan za mene više nego za bilo koje ljudsko zajedništvo, do te mere da ćeš ponuditi svoj život za spasenje sveta?" Treći put, Petar je odgovorio sa tugom i sramom, i dodao je još da Gospod zna njegovo srce.
Petar je priznao da je Isus bio u pravu kada je predvideo da će ga se on tri puta odreći, i da Hrist zna sve. Tako da ga je Petar nazvao istinskim Bogom, koji zna šta se nalazi u dubini ljudske duše. To je pastoralni poziv, koji je bio uručen Petru – da brine za ovce.
Da li si ti pastor koji se brine za Božije stado? Da li vidiš vukove i zle duhove koji se približavaju? Zapamti, mi smo svi grešnici, koji ne zaslužuju tu čast da brinu za Božiji narod, osim kroz blagoslov krsta. Nesumnjivo je da je pastirima svakodnevno potrebno više oproštenja nego ovcama; jer oni često zanemaruju svoju glavnu odgovornost.
MOLITVA: Gospode Isuse Hriste, ti si Veliki Pastir. Ti si me pozvao da budem pastir, i ja to ne zaslužujem. Ja sledim tebe i posustajem. Ti si meni poverio ovce tvoje milosti. Ja ih predajem tebi, moleći tebe da se brineš za njih, darujući im večni život, čuvajući ih u svojoj ruci; tako da ih niko ne može ukrasti. Posveti ih i podari nam strpljenja, poniznosti, poverenja, vere i nade kako bismo bili učvršćeni u tvojoj ljubavi. Ti me nećeš ostaviti, već ćeš me duboko voleti.
PITANJE:
- Šta je ostavilo duboki utisak u vama tokom razgovora između Isusa i Petra?