Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
d) Naša sigurnost u jedinstvu Oca i Sina (Jovan 10:22-30)
JOVAN 10:22-26
22 U Jerusalimu se tada slavio Praznik posvećenja. Bila je zima. 23 Isus je hodao Hramom, po Solomonovom tremu, 24 a Judeji ga okružiše pa mu rekoše, “Dokle ćeš nas držati u neizvesnosti? Ako si ti Hristos, kaži nam otvoreno.” 25 “Rekao sam vam,” odgovori im Isus, “ali ne verujete. Dela koja činim u ime svoga Oca – ona za mene svedoče. 26 Ali, vi ne verujete jer niste od mojih ovaca.”
Praznik posvećenja je bila prilika za radost i veselje, slaveći uspomenu na obnovu Hrama posle izgnanstva u Vavilon 515. godine p.n.e. Makabejci su bili ti koji su ga obnovili 165. godine p.n.e. Praznik se slavio početkom decembra; to je hladno i kišovito godišnje doba, s obzirom da Jerusalim leži na 750 metara nadmorske visine.
Ovom prilikom je Isus, koji je bio progonjen, ponovo došao u hram, propovedajući u Solomonovom tremu, gde su posetioci hrama mogli da ga slušaju. Ovaj istočni trem se ponovo pominje u Delima Apostolskim 3:11 i 5:12.
U ovom trenutku, Judeji su se pripremali za napad na Isusa. Oni su zahtevali od njega da javno objavi da li je on iščekivani Mesija ili nije. Ono što je On objavio o sebi je bilo mnogo uzvišenije i mnogo šire nego što su ljudi očekivali od svog Mesije. Te pridodate osobine pored onoga za čime su oni tragali, bile su uzrok spoticanja. Međutim, neki su verovali da Isus možda i jeste pravi Mesija, zato što su On kao osoba, njegov autoritet i njegova dela bili jako impresivni.
Stoga, oni su pokušali da prisile Hrista da objavi poziv čime će podstaći hrišćanski nacionalni pokret. Na kraju krajeva, taj praznik je bio prisećanje na Makabejsku pobunu. Oni su se nadali da će On zvanično zahtevati svoja prava da ga postave za kralja u zemlji, i da će pozvati narod na oružje. Oni su bili spremni da krenu za njim u rat i da odbace sramotu imperijalističke vladavine sa sebe. Isus je imao drugačije planove: poniznost, ljubav i promena načina razmišljanja. On nije rekao Judejima za sebe da je On Mesija, dok Samarićanki jeste. On je takođe ispovedio čoveku slepom od rođenja svoju božansku slavu. Judeji su želeli Mesiju koji je bio politički nastrojen i nesmotren; Isus je bio duhovni iskupitelj, i On je bio saosećajan. Ljudi su sanjali o autritetu, slobodi i časti. Isus je došao pozivajući na samoodricanje, pokajanje i obnovu. On je objavio svoju veličinu, ali oni to nisu shvatili, zato što su oni zahtevali nešto što On nije bio. Umovi se nisu susresli, i vera nije proizašala iz njihovih srca. Oni nisu otvorili svoja srca Isusovom Duhu. Njegova čuda su bila učinjena u imenu njegovog Oca, koji ga je podržavao i pobedonosno vodio.
Judeji su nerado slušali o vezi između Sina i Oca kao osnove njihovog stanja. Oni su zahtevali nasilje, novac i veličanje, i tako je sve do dana današnjeg.
JOVAN 10:27-28
27 “Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, i one idu za mnom. 28 Ja im dajem večni život, i one neće propasti doveka, niti će ih ko ugrabiti iz moje ruke.”
Isus je krotko Jagnje Božije; On svoje sledbenike naziva ovcama i jaganjcima, oni koji na sebe uzimaju njegovu prirodu. Njihova prva odlika je da oni slušaju, zato što je Sveti Duh otvorio njihove misli i srca, tako da su Isusov glas i njegova volja prodrli duboko u njih, pretvarajući ih u nova stvorenja. Spremnost da se pažljivo sluša je početak učeništva.
Hrist poznaje sve koji su lično poslušni reči; On ih voli, vidi njihove tajne, i zna u kakav lik će ih oblikovati. Pravi hrišćani nisu potonuli u besciljnost i ravnodušnost. Oni se poznaju i njihova imena su zapisana u nebu. Svaki od njih je čudo, Božije novo stvorenje.
Isus je nalik dobrom Pastiru; njegove ovce su navikle na njegov glas, i slede ga radosno se predajući njegovom vođstvu. One ne žele ništa drugo do volju njihovog Pastira. Nikakvom iskvarenom razmišljanju se ne može naći mesto u njihovim srcima; oni su krotka jagnjad.
Ova promena se u njima odigrala zbog Hristovog dela u njima. On im je pružio Božiju ljubav, i silu da savladaju smrt i greh. Oni neće umreti već živeti večno, zato što nose njegov život, dar u njima samima. Oni su oslobođeni od suda i gubitka, od večne smrti; opravdani Hristovom krvlju.
Nijedna od ovaca kupljenih Hristovom krvlju neće propasti. On je napustio slavu neba da bi spasio čovečanstvo, i propatio je da bi njima obezbedio život. On je odlučan da ih sačuva po svaku cenu. Da li ste vi sigurni u rukama vašeg Gospoda? Da li ste izabrali moć Hristovu i njegovu sposonost? Ili kao lutalica živite u svetu greha, ili ste slobodni kao usvojena deca Božija u Hristu ispunjeni Svetim Duhom. Zaštita našeg Gospoda je veća od našeg dela, zato što se pruža iza horizonta našeg znanja, i mi stojimo pored Pobednika.
JOVAN 10:29-30
29 “Moj Otac, koji mi ih je dao, veći je od svih, i niko ih ne može ugrabiti iz Očeve ruke." 30 Ja i Otac jedno smo.”
Nekim vernicima će se javiti sumnje da ih mladi čovek Isus može sačuvati od smrti, Sotone i Božijeg gneva. Ovo je van moći shvatanja. Zato je Isus ukazao svojim učenicima na svoga Oca i njegovu svemoć. On je bio taj koji je izabrao svakog pojedinca za Isusovog sledbenika. Ni jedan čovek ne može slediti Isusa osim po Božijoj volji i njegovom odabiru.
Bog Otac je odgovoran za one koji se potčine njegovom Sinu. Otac je onaj Veliki, svemogući. Isus nije ugađao samom sebi, već se potčinio svome Ocu.
Zbog tolike mere samoodricanja, punina božanstva je bila u njemu. Neki govore o Hristu kao nekom ko je manje vredan od Oca. Međutim zapovest Svetog Duha nam kaže da će svako ko uzvisi samog sebe biti ponižen, a onaj ko ponizi samog sebe biće uzvišen. Pošto je Isus svu slavu davao svome Ocu, On je imao prava da kaže, “Ja i Otac smo jedno.” Takva otvorenost je opovrgnula primedbe svih onih koji kažu da dodajemo još nekoga Bogu. Mi ne slavimo tri boga, mi slavimo jednog Boga. Ljudi koji poriču ovo savršeno jedinstvo Hrista sa njegovim Ocem, su ponosni, i ne shvataju da put ka veličini počinje sa poniznošću.
MOLITVA: Gospode Isuse, ti si dobri Pastir. Ti si položio svoj život za ovce. Ti nam daješ život, tako da nećemo umreti. Mi smo ti zahvalni; ti nas čuvaš od smrti, Sotone, greha i Božijeg gneva. Niko nas ne može ugrabiti iz tvoje ruke. Pouči nas tvojoj poniznosti, kako bismo mogli da spoznamo Oca u tebi, i da se odreknemo sebe kako bi se tvoja sila videla u našim slabostima.
PITANJE:
- Na koji način Hrist vodi svoje stado?