Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
a) Isceljenje u Subotu (Jovan 9:1-12)
JOVAN 9:1-5
1 Dok je prolazio, ugleda čoveka slepog od rođenja. 2 “Rabi,” upitaše ga njegovi učenici, “Ko je zgrešio, ovaj čovek ili njegovi roditelji, pa se rodio slep?” 3 “Nije zgrešio ni on, a ni njegovi roditelji,” reče Isus, “nego je to zato da se na njemu pokažu Božija dela. 4 Dok je dan, treba da činim dela Onoga koji me je poslao. Doazi noć, kad niko ne može da radi. 5 Dok sam na svetu, svetlost sam sveta.”
Isus nije pobegao u žurbi od svojih neprijatelja koji su želeli da ga kamenuju, već je u ovom kritičnom momentu zapazio brata, čoveka u nevolji. On je ljubav koja prašta i iskreno blagosilja. I učenici su videli slepog čoveka ali nisu bili preterano zabrinuti. Umesto toga, oni su nagađali čija je krivica izazvala ovakvu nevolju, s obzirom da je većina ljudi u prošlosti mislila da bolesti nastaju usled nekog greha, i da dolaze kao kazna od Boga. Isus nije definisao uzrok ovog hendikepa; nije zvanično proglasio ni roditelje a ni mladića nedužnima, već je u nevolji ovog čoveka video priliku da se Bog pokaže na delu. On nije dozvolio svojim učenicima da osuđuju nesrećnika, niti da filozofiraju o uzrocima slepila. On ih je primorao da idu napred i pokazao im je cilj Božije volje; spasenje i isceljenje.
“Ja moram da radim,” rekao je Isus. On je bio vođen ljubavlju i nije imao želju da sudi ili uništi, već je čeznuo da u samilosti isceljuje. Na takav način On pokazuje svoju iskupiteljsku ljubav, njegova ubeđenja i ciljeve. On je Spasitelj sveta, koji želi da izgradi ljude da žive božanskim životom.
I mi takođe čujemo Isusove reči, “Ja ne radim u svoje ime niti u svojoj snazi; već Ja ostvarujem dela svoga Oca u njegovo ime, u saglasnosti sa njim.” Svoja dela je On nazivao Božijim.
Isus je znao da je vreme kratko, i da se bliži smrt. Uprkos tome, On je odvojio vreme da isceli slepog čoveka. On je svetlost sveta, sa željom da prosvetli slepog čoveka svetlom života. Približavalo se vreme kada ni On niti bilo koji svetac neće moći ništa da učine. Dok je još uvek dan i dok postoje prilike za propovedanje, hajde da mu svedočimo. Tama se uvećava, svet u kome živimo nema druge nade osim Hristovog povratka. Ko će mu pripremiti put?
JOVAN 9:6-7
6 Kad je to rekao, pljunu na zemlju i od pljuvačke napravi blato pa mu blatom premaza oči. 7 “Idi,” reče mu, “umij se u jezercu Siloamu” – što znači “poslan.” I čovek ode, umi se pa se vrati gledajući.
Ranije je Isus samo rečju činio svoja čuda. Međutim, u ovom slučaju slepog čoveka, On je pljunuo na zemlju i napravio smesu od te pljuvačke čime je premazao oči slepog čoveka. Isus je želeo da on oseti, da je slepom čoveku bilo dato nešto od Hristovog tela. Isus je saosećao sa slepim čovekom, i na najbolji način je postupio prema njemu kako bi ga doveo do isceljenja. Čudno je to što se oči ovog čoveka nisu istog trena otvorile. On je morao da pređe izvestan deo puta do dna doline, da se umije u jezercu Siloam, što znači “poslan,” što je bio simbol toga da je isceljenje trebalo da bude poslato Božijem narodu. Oni sami su bili rođeni slepi u gresima i prestupima, i imali su potrebu za isceljenjem koje im Isus pruža kao i za spasenjem.
Slepi čovek je prihvatio Hristovo obećanje, siguran u njegovu ljubav. On ga je istog časa poslušao. On je otišao preispitujući svoja uputsva. Pa ipak, on je krenuo napred, oprao je svoje oči i vid mu je bio obnovljen. Istog časa, on je video ljude, vodu, svetlost, svoje ruke i nebesa. On je sve ovo u čudu gledao. Njegovo grlo je počelo da uzvikuje Haleluja i da slavi Boga.
JOVAN 9:8-12
8 A njegovi susedi i oni koji su ga ranije viđali kao prosjaka, upitaše, “Zar ovo nije onaj koji je sedeo i prosio?” 9 Jedni rekoše, “On je,” a drugi, “Nije, samo liči na njega.” A on reče, “Ja sam.” 10 “Pa kako su ti se otvorile oči?” upitaše ga. 11 “Čovek koji se zove Isus napravio je blato i njime mi premazao oči,”odgovori im on, “i rekao mi, ‘Idi na Siloam i umij se.’ I ja sam otišao pa kad sam se umio, progledah.” 12 “Gde je on?” upitaše ga. A on reče, “ne znam.”
Ovo čudo nije ostalo sakriveno, zato što su komšije videle isce- ljenog čoveka i bili su silno iznenađeni. Neki nisu mogli da veruju da je ovaj čovek koji sada uspravno hoda isti onaj koji se nekada teturao i oklevao dok bi se kretao, često vođen od strane nekog prolaznika. On je posvedočio svoj lični identitet i rekao im da je on onaj isti koga su oni poznavali.
Ljudi su se raspitivali o detaljima njegovog isceljenja, ali nisu pitali za iscelitelja, već samo na koji način je to učinjeno. Isceljeni slepac je svog iscelitelja nazvao Isus, i gotovo da ništa više nije znao o njemu. On uopšte nije bio upućen u Hristovo božanstvo, već ga je video kao čoveka, koji je napravio neku smesu i njome namazao njegove oči. Zatim mu je zapovedio da se umije, i tako je on progledao.
Na to su ga špijuni Veća upitali, “Gde je taj Isus?” Mladić je odgovorio, “Ne znam; nekada sam bio slep, ali sada vidim. On od mene nije tražio ni novac ni reči hvale. Ja sam sišao do izvora, i sada vidim. Ja ne znam ni ko je on ni gde je.”
MOLITVA: Zahvalni smo ti, Gospode Isuse; ti nisi zaobišao slepog čoveka i ignorisao ga. Ti si otvorio njegove oči i od njega si načinio znamenje svima koji su rođeni u grehu. Očisti naše oči svojim Svetim Duhom, kako bismo mogli da vidimo tvoju svetlost, i ispovedamo tvoje ime s radošću.
PITANJE:
- Zašto je Isus iscelio čoveka koji je bio slep od rođenja?