Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
f) Đavo, ubica i lažov (Jovan 8:37-47)
JOVAN 8:37-39
37 “Znam da ste Avraamovi potomci, ali vi ipak želite da me ubijete jer u vama nema mesta za moju reč. 38 Govorim vam o onom što sam video kod Oca, a vi činite ono što ste čuli od svog oca.” 39 “Naš otac je Avraam,” odgovoriše mu oni. “Da ste Avraamova deca,” reče im Isus, “činili biste Avraamova dela.”
Judeji su sebe smatrali Avraamovim semenom, i pretpostavljali su da su i oni iz tog razloga, zbog njihove veze sa Ocem vere, nasledili obećanja koja je Bog podario svom poslušnom slugi.
Isus nije odbacio privilegije ovog zajedništva, ali je bio ožalošćen zbog toga što Avraamova deca nisu posedovala duh njihovog pretka. Ovo mu je dalo kapacitet da posluša Božiji glas i da održi njegovu reč. Kao rezultat toga, oni su zatvorili svoja srca pred Isusovim rečima. Ove reči nisu uspele da prodru u njihova srca niti da ih prosvetle. Oni su ostali u neznanju i neveri.
Hristove izjave nisu urodile plodom među tim mnoštvom osim što su izazvale odbijanje i mržnju. Najverovatnije, većina njih u tom trenutku još uvek nije imala nameru da ubije Isusa. Isus je, međutim, razotkrio namere njihovih srca i znao je da je mržnja samo predigra za ubistvo. Uskoro će svi oni uzvikivati “Raspnite ga, raspnite ga" (Matej 27:21-23; Jovan 19:15).
Avraam je čuo Božiji glas i odmah ga je poslušao. Još lepše je to što Isus, ne samo da je neprekidno slušao Očev glas, već je gledao Božija dela i veličanstvo. Njegovo otkrivenje je bilo potpuno, i izviralo je iz čvrstog zajedništva sa Bogom. Isus je Duh od njegovog Duha, i ljubav od njegove ljubavi.
Međutim, Judeji su mrzeli onoga koji je bio rođen od Oca. To je bio dokaz da oni ne potiču od istinitog Boga. Izvor njihovog razmišljanja nije bio nebeski već neki drugi. U ovoj fazi rasprave, Isus je pokušao da ih navede da razmišljaju o identitetu svojih “očeva”. To nije bio Avraam.
JOVAN 8:40-41
40 “Ali, vi želite da ubijete mene, čoveka koji vam je govorio istinu koju je čuo od Boga. Avraam nije tako činio. 41 Vi činite dela svoga oca." “Mi nismo rođeni iz bluda,” rekoše mu. “Jednog oca imamo – Boga!”
Judejima su jako smetale Hristove reči, zato što ih je On optužio da nisu bili u skladu sa Avramovim duhom. Njihovo pouzdanje u to da su Avraamovi potomci formiralo je osnovu njihove vere i nade kao i njihovog hvalisanja. Prema tome, kako se Isus usuđivao da traži mane u njihovoj Avraamskoj vezi i da je poništava.
Isus im je takođe pokazao da su Avraamova dela bila u poslušnosti vere u Boga, kada je po Božijem pozivu krenuo da se preseli. Njegovo pouzdanje u Božiju vernost je bilo potvrđeno na delu kada je ponudio da prinese svog sina Isaaka na žrtvu, kao što je i njegova poniznost bila iskazana prema njegovom nećaku Lotu. Međutim, Judeji su pokazali svoju tvrdoglavost, buntovnost i neveru. Njihov duh je bio suprotan Hristovom. Zbog toga su oni dovodili u pitanje istinu utelovljenja Onoga koji je stajao među njima; i nisu slušali Božiji glas koji je govorio kroz njega. Isus nije došao kao Božiji Sin okružen anđelima u slavi. Već kao jednostavan čovek, koji je samo svojim rečima mogao da izvrši uticaj. On nije primoravao ljude da private njegovo Evanđelje. On je otkrio Božiju ljubav, milost i njegovo ime. Oni su sa prezirom odbacili ovu radosnu vest. Poigravali su se mišlju da ga ubiju. Sve to je bilo u suprotnosti sa Avraamovim osobinama i delima. On je slušao, bio poslušan, živeo je i činio sve u skladu sa Božijim otkrivenjem.
JOVAN 8:42-43
42 A Isus im reče, “Kad bi Bog bio vaš otac, vi biste me voleli jer sam došao od Boga i sad sam ovde. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao. 43 Zašto ne razumete šta vam govorim? Zato što ne možete da čujete moju reč.”
Isus je dokazao Judejima da Avraam nije bio njihov otac, i On ih je vodio ka tome da sami prosude koje je ime oca koga su oni zapravo sledili. Jer, kakav je on, takvi su i oni bili.
Judeji su osećali da je Isus otvoreno govorio o tome kakva je razlika između njega i njih. Oni su mu odgovorili da oni nisu deca bluda, za razliku od Moavaca i Amonaca koji su bili rođeni kroz incest (Postanak 19:36-38). Niti su bili mešana rasa kao što su to bili Samarićani, s obzirom da su oni tvrdili da je Bog bio njihov Otac, oslanjajući se na odlomak iz knjige Izlaska 4:22 i Ponovljenog Zakona 32:6 kao i Isaija 63:16. Kada je Isus istakao da je Bog njegov Otac, oni su mu odbrusili da je On i njihov Otac što se može videti iz Pisma. To je bila doktrina njihove vere, zbog čega su se oni toliko mučili i patili. Ipak, njihovo svedočanstvo je bilo lažno.
Isus im je ukratko pokazao da sami sebe zavaravaju. On je rekao, “Da je Bog vaš Otac, vi biste me voleli, zato što je Bog ljubav a ne mržnja. On voli svoga Sina koji je proizašao od njega, i Sin u sebi nosi njegovu srž.” Isus nije bio nezavistan od Oca čak ni na trenutak, već mu je bio poslušan kao pokorni apostol.
Zatim je Isus upitao svetinu, “Zašto ne uspevate da razumete moj jezik? Ja ne govorim stranim jezicima, već sam vam ponudio svoga Duha kroz jednostavne reči, koje čak i oni najmanji mogu da shvate.” Isus je sam dao odgovor na svoje pitanje, govoreći svojim neprijateljima, “Vi ne možete da slušate; vi niste slobodni već ste robovi; vaši duhovni životi su izgubljeni. Vi ste nalik gluvima koji ne mogu da čuju poziv.”
Dragi brate, kakvo je tvoje duhovno čulo sluha, da li čuješ Božiju reč u svom srcu? Da li čuješ njegov glas koji je željan da te očisti i dovede tvoje unutrašnje biće u red? Ili si ponosan i gluv, zato što te je obuzeo neki nepoznat duh? Da li radiš za Boga u sili Evanđelja, ili zao duh prebiva u tebi, dok ti slediš njegova uputstva?
PITANJE:
- Na koji način je Isus dokazao Judejima da oni nisu Avraamova deca?