Previous Lesson -- Next Lesson
JOVAN - Svetlost svetli u tami
Proučavanje Evanđelja o Isusu Hristu po Jovanu
c) Krst, sredstvo nanovog rođenja (Jovan 3:14–16)
JOVAN 3:14-16
14 "I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora da bude podignut i Sin čovečiji, 15 da svako ko u njega veruje ima večni život. 16 Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život."
Isus je nastavio da poučava Nikodima, i uveravao ga je da duhovno rođenje nije potpuno bez pravog pokajanja, mentalnog preokreta, i veru u Hristovu posredničku smrt za čovečanstvo. Isus je pojasnio Nikodimu ove principe pozivajući se na jedan istorijski događaj u Izraelu.
Oni koji su putovali kroz Sinajsku pustinju su gunđali protiv Boga, i pobunili su se protiv njegovog vođstva (Brojevi 21:4-9). Bog je poslao vatrene zmije, kao rezultat toga, da ih ujedaju, kažnjavajući njihovu tvrdokornost; to je dovelo do smrti velikog broja ljudi.
U tom trenutku neki od njih su shvatili svoj greh, preklinjali su Mojsija da posreduje kod Boga kako bi odvratio svoj gnev od njih. Bog je zapovedio Mojsiju da napravi metalnu zmiju, simbolišući Božiji sud. On je ovo podigao visoko iznad ljudi; dokaz da je božanski gnev završen. Kao rezultat toga, ko god bi pogledao ovaj znak da je kazna gotova, i poverovao u Božiju milost, bio bi isceljen od otrova vatrenih zmija.
Još od Evinog iskušenja, zmija je postala simbol zla. Kada je Isus došao, On je poneo greh čovečanstva na sebi. Na taj način je onaj koji nije poznavao greh postao grehom radi nas. Isus je nalik metalnoj zmiji u pustinji koja nije imala otrov, dakle Isus je bio bez greha, dok je u sebi nosio naše grehe.
Božiji Sin se nije pojavio na zemlji u blistavom obličju, već u poniznosti kao Sin Čovečiji, noseći rane i boli, noseći prokletstvo Zakona. U ljudskom obličju On je mogao da umre umesto nas. ‘Sin Čovečiji’ je istaknuto obeležje za njega. Baš kao što je podignuta zmija simbolisala uklanjanje božanskog gneva, tako je i razapeti Hrist postao simbol ugašenog božanskog gneva. Svi naši gresi su položeni na njegovog Sina, kako bi nas oslobodio kroz njegove muke.
Svi koji su u pustinji gledali u podignutu zmiju, verujući u Božije obećanje, bili su isceljeni od ujeda zmije. Pouzdanje u ovaj znak milosti omogućio je život i opstanak verniku. Ko god pogleda u krst i čvrsto se drži onoga koji je razapet prima večni život. Pavle piše, "Ja sam razapet sa Hristom ali živim, ipak ne ja već Hrist živi u meni." Njegova smrt je moja, kao i njegov život. Ko god verom prihvati Hristovu posredničku smrt biva opravdan i živi sa njim zauvek. Ova spona nam takođe pruža zajedništvo njegovog vaskrsenja.
Osuđeni kakvi jesmo, ako gledamo na Isusa bićemo spaseni. On u nama stvara novo rođenje. Ne postoji drugi put do Boga osim kroz Onog koji je razapet. Upravo zbog toga Sotona i dan i noć žestoko napada dva principa spasenja: Božansko usinovljenje i Hristovo raspeće. Međutim na ovim dvema stvarima počiva spasenje sveta.
Bog je ljubav; njegovo milosrđe je nalik beskrajnom okeanu. Iz ljubavi on nije napustio naš otpadnički svet, već nastavlja da nas voli. On ne odbacuje grešne buntovnike već je milosrdan. Žrtva njegovog Sina ispunjava sve zahteve pravednosti za njihovo spasenje. Nema spasenja nigde drugo osim kroz Sina.
Brate, da li bi žrtvovao stotinu funti radi nekog prijatelja? Da li biste bili spremni da odete u zatvor umesto njega? Ili da umrete umesto njega? Možda ako ga volite. Ali nikada ako je on vaš neprijatelj. Ovo nam govori o veličini Božije ljubavi, koji je žrtvovao svog Sina radi zločinaca da bi ih spasio.
Hrist je ostvario spasenje sveta na krstu. Svima nama je potrebna Isusova žrtva. Svim vrstama ljudi, obrazovanim ili neukim, ljubaznim ili neljubaznim, bogatim ili siromašnim, časnim ili okrutnim. Ne postoji niko ko je sam po sebi pravedan. Hrist je izmirio svet sa Ocem.
Neobično je to što ljudi nisu shvatili ovu istinu, osim onih koji su poverovali u Onog koji je bio razapet. Vaš odnos poverenja sa Spasiteljem će odlučiti o vašem spasenju. Bez vere nastavljate da živite pod Božijim gnevom. Vaša dela se smatraju nepoštena i prljava u svetlu Božije svetosti. Nikodim, legalista i pravedni učitelj, morao je da čuje ove reči, reči koje su ga šokirale.
Ko god prihvati spasenje krstom, verujući u Sina podignutog na drvo srama, će živeti i neće naići na prepreku između njega i Boga. Da li zahvaljujete Isusu za njegovo oproštenje? Da li posvećujete svoj život njemu?
Ko god veruje živi; ko god ostaje u Hristu nikada neće umreti. Ko god nastavi da gleda na Hrista prima nadu večnog života. Vera nam jamči da Sveti Duh prebiva u nama. Ako shvatate dubinu značenja u stihovima od 14 do 16, otkrićete suštinu evanđelja u jednom tekstu.
MOLITVA: Nebeski Oče, klanjamo se tebi zbog tvoje beskrajne ljubavi. Ti si dao svog jedinog Sina da umre umesto nas. On je na sebi poneo naše grehe i kaznu, i oslobodio nas je od tvog gneva. Mi gledamo ka krstu, verujući, obožavajući i sa zahvalnošću. Ti si oprostio naše grehe i izmirio si svet sa sobom. Pomozi nam da govorimo drugima o ovoj poruci, kako bi i oni mogli zadobiti večni život kroz naše svedočanstvo.
PITANJE:
- Na koji način je Hrist nalik zmiji iz pustinje?