Serbian, Law of Christ, Chapter 20 - Dela i namere u Novom zavetu ili: šta treba da čine Isusovi učenici - Obaveze prema drugima

Home -- Serbian -- The Law of Christ -- 20 (Conduct 2)

This page in: -- Arabic ? -- Chinese -- English -- German -- Indonesian ? -- SERBIAN -- Uzbek

TEMA 4: HRISTOV ZAKON

1000 Hristovih zapovesti u Novom zavetu

G - Dela i namere u Novom zavetu ili: šta treba da čine Isusovi učenici - Obaveze prema drugima

2 - Poštovanje roditelja

Po Luki 2,48-52 -- 48 I videvši ga zaprepastiše se, i mati njegova reče mu: - Čedo, što nam tako učini? Evo otac tvoj i ja tražismo te sa bolom. 49 O reče im: - Zašto ste me tražili? Zar niste znali da meni terba biti u onome što je Oca moga? 50 I oni ne razumeše reč koju im reče. 51 I siđe sa njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati njegova čuvaše sve reči ove u srcu svome. 52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

Po Jovanu 2,2-8 -- 2 A pozvan beše i Isus i učenici njegovi na svadbu. 3 I kad nesta vina, reče mati Isusova njemu: - Nemaju vina. 4 Isus joj reče: - Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj. 5 Reče mati njegova slugama: - Što god vam reče učinite. 6 A onde beše šest kamenih sudova za vodu, postavljenih po običaju judejskog očišćenja, koji hvatahu po dve ili po tri mere. 7 Reče im Isus: - Napunite sudove vodom! I napuniše ih do vrha. 8 I reče im Isus: - Zahvatite sad i nosite peharniku! I odnesoše.

Po Mateju 12,46-50 -- 46 Dok on još govoraše narodu, gle, mati i braća njegova stajahu napolju tražeći da govore sa njim. 47 I neko mu reče: - Evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, tražeći da govore sa tobom. 48 A on odgovori i reče onome što mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja? 49 I pruživši ruku svoju na učenike svoje, reče: - Evo, ovo su mati moja i braća moja. 50 Jer ko izvrši volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati.

Po Jovanu 19,25-27 -- 25 A stajahu kod Isusova krsta mati njegova i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: - Ženo, eto ti sina! 27 Potom reče učeniku: - Evo ti majke! I od onoga časa uze je učenik sebi.

Po Mateju 15,4-6 -- 4 Jer Bog zapovedi govoreći: "Poštuj oca i mater; i koji ruži oca ili mater smrću da umre." 5 A vi kažete; „Ako koji kaže ocu ili materi : prilog je ono čime bih ti ja mogao pomoći; 6 može i da ne poštuje oca svoga i mater.“I ukidoste zapovest Božju za predanje svoje.

Po Marku 5,38-43 -- 38 I dođe u kuću starešine sinagoge, i vide vrevu i one koji plaču i leleču mnogo. 39 I ušavši reče im: - Šta ste se uznemirili i plačete? Devojčica nije umrla nego spava. 40 I podsmevahu mu se. A on isteravši sve uze oca i mater devojčice i one koji behu sa njim, i uđe gde ližaše devojčica. 41 I uzevši devojčicu za ruku reče joj: Talita kumi! Što znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!“ 42 I odmah ustade devojčica , i hodaše;a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to; i reče da joj daju da jede.

Po Luki 7,12-15 -- 12 A kad se približi vratima grada, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica; i mnogi narod iz grada iđaše sa njom. 13 I videvši je Gospod sažali se na nju, i reče joj: - Ne plači! 14 I pristupivši dohvati se nosila, a nosioci stadoše; i reče: - Momče, tebi govorim, ustani! 15 I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.

Po Mateju 15,21-28 -- 21 I izašavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. 22 I gle, žena Hananejska izađe iz onih krajeva i povika mu govoreći: - Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo! 23 A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi, moljahu ga govoreći: - Otpusti je, jer viče za nama. 24 A on odgovarajući reče: - Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 25 A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: - Gospode, pomozi mi! 26 A on odgovarajući reče: - Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima. 27 A ona reče: - Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih. 28 Tada odgovori Isus i reče joj: - O ženo, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš! I ozdravi kći njena od onoga časa.

Po Mateju 20,20-23 -- 20 Tada mu pristupi mati sinova Zevedejevih sa sinovima svojim klanjajući mu se i moleći ga za nešto. 21 A on joj reče: - Šta hoćeš? Reče mu: - Reci da sednu ova moja dva sina, jedan sa desne strane tebi, a jedan sa leve strane tebi, u carstvu tvome. 22 A Isus odgovoarajući reče: - Ne znate šta ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 23 I reče im: - Čašu, dakle, moju ispićete i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; ali sesti meni sa desne i sa leve strane, nije moje da dam, nego kojima je pripremio Otac moj.

Zaključak

U okviru deset zapovesti Starog Zaveta, zapovest o poštovanju roditelja je na prvom mestu među obavezama koje čovek ima u odnosu na ljude sa kojima živi. To je i prva među svim zapovestima koja sadrži i obećanje, da će onaj ko poštuje svoje roditelje dugo živeti i delovati u zemlji koju mu je Gospod obećao. Ko poštuje svoje roditelje, pomaže i služi im, njega Bog poštuje i blagoslovi kako njega tako i dom njegov i dela ruku njegovih. Isus je ovu zapovest više puta potvrdio i pri tome ponovio upozorenje Božje, da će umreti onaj ko proklinje svoje roditelje (po Mateju 15,4).

Niko na ovom svetu te ne voli toliko i bezuslovno kao tvoji roditelji. Ko još ima roditelje treba da razmisli na koji način može da im učini radost i da ih poseti, jer oni očekuju svoju decu i onda kada o tome ne govore. Roditelji su nam preneli nasledstvo ranijih generacija. Gospod ih je uključio u delo stvaranja kog možda nisu bili svesni. Molitve vernih roditelja, njihovo strpljenje i oproštenje su bogatstvo koje čoveka prate do kraja njegovog života.

Ipak postoji jedna granica naše poslušnosti prema roditeljima. Ako oni u skladu sa svojom tradicijom ili iz straha od političkih posledica misle da moraju da nas odvrate od vere u Isusa Hrista, naše je da budemo poslušniji Bogu nego ljudima! U judaizmu i u islamu se otpadanje od religije predaka se smatra većim zločinom koji može da vodi i od ubistva. Radi porodične časti i da bi svoje dete spasili od tobože propasti, oni sve čine kako bi izgubljenog sina ili otpadničku ćerku ponovo vratili. Pri tome se primenjuju lukavstva i nasilje, pritisak rodbine i razbaštinjenje. Blažen je onaj ko pri tome prepozna i veruje da je Otac Isusa Hrista i njegov Otac, Otac koji se brine za njega iako zemaljski roditelji (na određeno vreme) moraju da ga odbace. Ljubav Božja ostaje veća od našeg srca i razuma.

Waters of Life

2 - Poštovanje roditelja

Zaključak